VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
NOVI SAD
OSNOVNE KARAKTERISTIKE STRANIH DIREKTNIH
INVESTICIJA
(Seminarski rad iz Nacionalne Ekonomije)
Osnovne karakteristike stranih direktnih investicija
svetskog rata, Jugoslavija je dobijala ekonomsku pomoć iz inostranstva, ali
posle 1960. godine taj izvor se kasnije presušio.
Od šezdesetih godina 20. veka, strane investicije su postepeno ulazile u
Jugoslaviju pod kontrolom, omogućavajući brzi ekonomski rast (što
podrazumeva prevazilaženje nasleđene neravjenosti i kompenzacija posledica
rata) do kraja 60-ih godina. Međutim, ekonomija je početkom sedamdesetih
ušla u fazu sporog i nestabilnog rasta. Reforme iz 1965. godine usmerene su ka
jačoj integraciji u međunarodnu podelu rada, što je omogućilo veći uvoz
stranog kapitala.
Ekonomska kriza je tokom 80-ih postala očigledna. Od 1980. godine,
zemlja je tonula u duboku ekonomsku krizu, postajući zavisna od uvoza
energije i repromaterijala. Uvoz energije i sirovina je postao preveliki,
dovodeći do negativnog trgovinskog deficita i platnog bilansa. Jugoslavija je
postala sve više zavisna od uvoza, a domaća tehnološka baza je bila
demontirana dolaskom stranih tehnologija.
Uvođenjem Zakona o stranim ulaganjima 1988. godine, otvorile su se
mogućnosti za različite vrste stranih investicija, ali zbog političkih i
ekonomskih promena 90-ih, zemlja se suočila s građanskim ratovima,
sankcijama i hiperinflacijom. Inflacija i spoljni dug počeli su ozbiljno
narušavati ekonomiju. Jugoslavija je tražila rešenje kroz administrativne
intervencije, ali ekonomski problemi su se produbljivali. Raspada Jugoslavije i
sankcije ujedinjenih nacija dodatno su uticale na investicije.
Nakon 2000. godine, političke i ekonomske promene otvorile su Srbiju za
značajan priliv stranih direktnih investicija, posebno nakon 2002. godine, kada
je usvojen novi zakon o stranim ulaganjima. Kombinacija pravnog okvira i
liberalizacije carinskog režima će osigurati da strani kapital dobije
preferencijalni status u Srbiji.
2. DEFINISANJE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA
Strane direktne investicije (SDI)
su preduzimačke investicije koje
omogućavaju stranim investitorima da steknu pravo svojine, kontrolu i
upravljanje u cilju ostvarivanja profita tj. predstavljaju način ulaganja stranog
kapitala u druge zemlje radi sticanja prava vlasništva, kontrole i upravljanja
preduzećima. One su najstabilniji oblik stranog kapitala i uključuju ulaganje
kapitala, tehnologije, marketinških i menadžerskih znanja.
Glavni cilj SDI je ostvarivanje profita kroz kontrolu uloženog kapitala.
Ove investicije su preduzetničkog karaktera, stabilne, ali skuplje od drugih
oblika stranog kapitala.
4
Osnovne karakteristike stranih direktnih investicija
Strani investitori često zadržavaju kontrolu nad poslovanjem koje
finansiraju, što omogućava korišćenje tehnologije, marketinških znanja i
pristupa tržištima. Ta kontrola može biti potpuna ili delimična, zavisno od
vlasničke strukture preduzeća. Za ostvarivanje kontrole nad preduzećem,
obično je potrebno posedovati više od 50% akcija ili kvalifikovanu većinu u
vlasništvu.
Strane direktne investicije su ključni za povezivanje proizvodnje i
marketinga sa svetskim tržištem, čime doprinose internacionalizaciji i
globalizaciji ekonomskih aktivnosti, kao i održavanju konkurentnosti i pozicije
na globalnom planu.
Ovi oblici investicija su dugoročni i obično se realizuju u skladu s
dugoročnim programima. Zbog toga je malo verovatno da će se strani kapital
brzo povući ili značajno promeniti, osim u vanrednim okolnostima.
3. OSNOVNA PODELA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA
Osnovna podela stranih direktnih investicija obuhvata sledeće oblike ovih
investicionih aranžmana:
Horizontalne
Vertikalne
i
Konglomeratske strane direktne investicije
3.1 HORIZONTALNE STRANE DIREKTNE INVESTICIJE
Horizontalne strane direktne investicije
nastaju kada preduzeće ili
globalna organizacija organizuje proizvodnju svojih proizvoda u više
poslovnih jedinica koje se nalaze u različitim zemljama i predstavlja
najizraženiji oblik stranih direktnih investicija. Ti novi pogoni u različitim
zemljama mogu nastati na više načina:
Prvi način je putem kupovine kontrolnog stoka akcija (51%) postojećeg
preduzeća koje proizvodi isti proizvod. Kroz ovu akviziciju, investitor stiče
pravo upravljanja preduzećem i ima kontrolu nad njegovim poslovanjem. Ovo
omogućava preduzeću da proširi svoju proizvodnju u novu zemlju i iskoristi
postojeću infrastrukturu i resurse preduzeća koje kupuje.
Drugi način je osnivanje potpuno novog preduzeća. To podrazumeva
izgradnju novog preduzeća, opremanje i organizovanje proizvodnje
(greenfield investicija). U ovom slučaju, strani investitor ima potpuno
vlasništvo nad novim preduzećem i ima kontrolu nad svim aspektima
poslovanja.
5
