УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
Откривање и доказивање организованог криминалитета
УЛОГА СВЕДОКА САРАДНИКА У СУЗБИЈАЊУ ОРГАНИЗОВАНОГ
КРИМИНАЛИТЕТА
Ментор: Студент:
или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу
вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна
затвора од четири године или тежа казна, ради стицања, посредно или
непосредно, финансијске или друге користи.
2. Организовани криминалитет
Конфузија процесних улога у кривичном поступку један је од
проблема са којим се суочава савремено казнено процесно право. Једна
особа у истом кривичном поступку не може истовремено бити у улози
окривљеног и у улози сведока, због различитих процесних функција, али
и различитих права и дужности које окривљени и сведок имају у
кривичном поступку.
2
Законик о кривичном поступку у одређеним
случајевима допушта да под одређеним условима јавни тужилац
одступи од начела легалитета, тј. одустане од казненог прогона
окривљеног те му суд додели статус сведока на захтев јавног тужиоца. У
том случају долази до замене процесних улога окривљеног и сведока, те
се примењује начело сврховитости. Примена начела сврховитости које се
конкретизује у институту сведока сарадника понекад је нужна у
истраживању најтежих казнених дела, првенствено организованог
криминала. Организовани криминалитет, због опасности које са собом
носи, представља један од најактуелнијих проблема савременог
човечанства. Већ су данас неки криминални bossovi („кумови“) богатији
и моћнији него неке мање државе. Још је 1994. године на министарској
конференцији у Напуљу изнесен податак да организовани криминал
годишње заради више хиљадаа милијарди долара, уз растућу спремност
2
Шкулић, Милан, „Сведок сарадник као доказно средство у кривичном поступку против
организованог криминала“, Анали Правног факултета у Београду, год. 52, бр. 1–2, 2004.,
стр. 311–315.
2
на примену насиља са забележених 562 жртве наручених убистава. Са
илегално стеченим финансијским средствима, припадници оваквих
криминалних групација утичу на садржај одлука које се доносе у
политици и привреди, а непосредно и на укупне друштвене процесе који
тада све мање подлежу контролним државно-правним механизмима
демократског друштва. Једна од главних одлика криминалних
организација јесте лојалност њихових чланова, због чега је тешко
продрети до њих и доћи до кључних информација које су претпоставка
успешног вођења казненог поступка. С обзиром да припадник
криминалне организације располаже са оваквим сазнањима те врло
добро познаје њену структуру и хијерархију, законодавац му даје
процесну улогу сведока у замену за његову сарадњу и исказ.
Организовани криминал као негативна појава јавља се услед живота у
материјалном богатству и услед економског и социјалног развоја
друштва.
3
Целовиту и јединствену дефиницију организованог криминала
врло је тешко одредити управо због тога јер је ова врста криминала
комплексна, али истовремено представља и јединствен феномен.
4
Од XIX
века јављају се бројне и различите дефиниције организованог
криминала.
Први пут је споменут организовани криминал као појам у извештају
сенатског одбора Америчког сената под председавањем сенатора Е.
Kafannera 1951. године.
5
У различитим стручним и научним литературама проналазимо
бројне дефиниције и схватања организованог криминала па зато треба
упозорити на опасност да се такве дефиниције искривљују и
поједностављују. Организовани криминал један је од најзначајнијих
проблема развијених земаља, али и земаља у процесу транзиције.
6
Један
од значајнијих прилога његовом појмовном уређењу дала је Европска
3
Приморац, Дамир; Шарић, Семир, Свједок под имунитетом (свједок покајник) у
кривичном законодавству Босне и Херцеговине, Зборник радова Правног факултета у
Сплиту, год. 50, бр. 3, 2013., стр. 589.
4
Скорупан, Весна, Пенални сустав пред изазовом организиранога криминала,
Криминологија & socijalna интеграција, вол. 8
5
Ибид., стр. 71.
6
Europol – General Situation Report on Organised Crime in the European Union (OCTA
reports), various years
3
употребити само када не постоје друге могућности сузбијања
организованог криминалитета.
3. Сведок сарадник
За разлику од прикривеног иследника, сведок сарадник много је
познатији и ближи нашој широј јавности. „Јавни тужилац може суду
предложити да се уз одређене погодности као сведок испита припадник
организоване криминалне групе, који је признао да јој припада (у даљем
тексту: сведок сарадник), против кога се води кривични поступак за
кривично дело из члана 504а став 3. овог законика, под условом да је у
потпуности признао извршење кривичног дела, и ако је значај његовог
исказа за откривање, доказивање или спречавање других кривичних
дела организоване криминалне групе претежнији од последица
кривичног дела које је учинио“. То дословно каже Законик о кривичном
поступку у члану 504.о став 1.
8
Занимљиво је и објашњење професора
Горана Илића поводом информација да би у предлогу новог Законка
сведок сарадник могао бити укинут. "... нацрт Законика о кривичном
поступку само уводи једну терминолошку разлику – он прецизира да
онај ко је до сада називан сведок сарадник није у принципу никакав
сведок. То је окривљени сарадник, који је налази на оптужници и који
сарађује с јавним тужиоцем како би добио неку повољнију санкцију. Иста
је ситуација и за онога који је осуђен па пристане да сарађује са
тужиоцем и тужилац процени да има од њега неке користи у смислу
доказа и исказа које би он дао, па је нови назив за такву особу осуђени
сарадник".
9
3.1. Историјски развој
Историја институције сведока сарадника датира вековима унатраг,
будући да су судовима у провођењу казненог правосуђа недостајали
8
Илић, Горан; Мајић, Миодраг; Бељански, Слободан; Трешњев, Александар,
Коментар
Законика о кривичном поступку
, Службени гласник, Београд, 2015, стр. 1018–1030.
9
Бејатовић, Станко,
Кривично процесно право
, Службени гласник, Београд, 2019, стр. 494–
498.
5
