Arhivska građa u stečajnom postupku

Крај  двадесетог и почетак двадесет првог века донели су на простору Републике Србије значајне промене на привредном плану. Транзиција једног политичког система у други, ратна дешавања, процес приватизације, огроман пад привредне активности довели су од гашења многих нерентабилних фирми до смањења производње до њеног самог минимума, што је на дуже стазе  водило до коначног исхода, тј престанак са радом. Последњих двадесетак година број предузећа престалих са радом постао је веома велики и архиви углавном нису успели да испрате ова транзициона дешавања и да  на прави начин изврше своју основну делатност. [1]

Архивска грађа је културно добро од општег интереса за Републику Србију која ужива посебну заштиту утврђену законом. Архивска грађа на којој постоји право јавне својине је у својини Републике Србије.  Средства за заштиту и чување архивске грађе у својини Републике Србије обезбеђује се у буџету Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у складу са  законом.[2]

[1] Вељковски, Ј., Белшин, М.: Неки проблеми у преузимању стечајне архивске грађе (2017), Историјски архив Града Новог Сада, страна(1)

[2] Члан 4. Закон о Архивској грађи и архивској делатности (“Сл.гласник РС”, бр.6/2020)