Odlomak

Na početku treba definisati pojam međunarodnog krivičnog dela, koji ima dosta sličnosti sa pojmom krivičnog dela u nacionalnom zakonodavstvu, ali postoje i izvesne razlike koje čine ovaj pojam specifičnim u odnosu na pojam krivičnog dela iz nacionalnog zakonodavstva. U nacionalnom zakonodavstvu krivično delo je ono delo koje je predviđeno u zakonu, počinjeno protivpravno i skrivljeno. Definiciju čine dva elementa objektivni i subjektivni. U objektivne elemente spadaju radnja, predviđenost u zakonu i protivpravnost, dok subjektivni element čini krivica. Ovo su formalni elementi krivičnog dela a pored njih postoje i materijalni element, a to je društvena opasnost (štetnost, neopravdanost) dela tj. određenog ponašanja.

Pored postojećeg naziva, koristi se i termin međunarodni zločini i tu spadaju krivična dela koja su navedena u Rimskom statutu i koja su nastala na iskustvu prakse međunarodnih krivičnih suđenja, a prvenstveno na temeljima common law sistema i precedentnog prava. Ova krivična dela propisana u nacionalnim zakonodavstvima po pravilu ne zastarevaju, a dominantna anglosaksonska koncepcija formuliše opšti pojam krivičnog dela preko dva elementa objektivnog (actus reus) i subjektivnog (mens rea). Po nekim autorima potrebno je da pored ovih elemenata (spoljnih i unutrašnjih), postoje još i određene okolnosti i da ne postoje neke druge okolnosti koje bi isključile krivičnopravnu odgovornost. Ovaj pojam je povezan sa međunarodnim krivičnim pravom, predstavlja njegov temelj i nezaobilazan je deo ove grane prava, dok je međunarodno krivično pravo kao posebna grana prava isprepletana sa krivičnim i međunarodnim (javnim) pravom.

Do razvoja međunarodnih krivičnih dela dolazi u XX veku, tokom koga su se preplitala dva shvatanja angloameričko i evropsko-kontinentalno, koja su ostavila uticaj na razvoj ovog pojma. Osnovu međunarodnih krivičnih dela čini Rimski statut. Sve države potpisnice Statuta obavezale su se ratifikacijom, da u svoja nacionalna zakonodavstva unesu neka nova krvična dela, koja su od interesa za čitavo čovečanstvo. Specifičnost međunarodnog krivičnog dela je u dobrima koja su deo njegovog zaštitnog objekta i koja su od interesa za celu međunarodnu zajednicu. Bitan doprinos, koji nije previše verodostojan i objektivan, dali su ad hoc Tribunali za SFRJ i Ruandu.

Boljem razumevanju međunarodnih krivičnih dela pomažu njihove podele koje su česte u pravnoj literaturi. Ima ih mnoštvo i zasnivaju se na raznim, ne uvek precizno definisanim kriterijumima. Jedna od njih je podela međunarodnih krivičnih dela na ona u užem i u širem smislu.

No votes yet.
Please wait…
Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 16 stranica
  • međunarodno krivično pravo /
  • Školska godina: 2024
  • Seminarski radovi, Pravo
  • Srbija,  Beograd,  UNIVERZITET U BEOGRADU - Pravni fakultet  

Više u Pravo

Više u Seminarski radovi

Komentari