Vrste presuda u parničnom postupku
УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН – НИКОЛА ТЕСЛА“ - БЕОГРАД
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД
ВРСТЕ ПРЕСУДА У ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ
Ментор: Студент:
Проф. др Балша Кашћелан
Зоран Видановић И0343-21
Београд, 2023.
2
Увод
Парнични поступак служи за решавање грађанско правних
ствари код којих имамо повреду или угрожавање субјективних
права о којима треба да се донесе одлука. Овим поступком су
обухваћена општа правила поступања пред судом која имају за циљ
остваривање заштите повређених, односно угрожених субјективних
грађанских права која спадају у надлежност редовних судова.
За парнични поступак се каже да представља најважнији део
грађанског судског поступка који неко претпроцесно стање, односно
спор који може бити правни или чињенични по питању постојања,
повреде, те угрожавања субјективних права. Због тога се овакав
начин судске заштите још одређује и као редовни правни пут
заштите.
Парнични поступак има утврђена строга правила поступања
по питању било које процесне радње (од подношења тужбе до
окончања поступка по редовним и ванредним правним лековима).
Код парничног поступка се у навећем броју случајева ради о
субјективним правима код којих је присутан спор, односно
неслагање страна у спорном односу по питању тога коме припада
право које је спорно. Поред овога, као предмет парничног поступка
јавља се и правна ствар код које имамо само неизвесност, али не и
спор. Све процесне установе у оквиру овог поступка су организоване
на тај начин да омогуће све предуслове који су потребни како би се
решила спорна чињенична, односно правна питања. У случају да
ова питања буду у, на пример, ванпарничном или извршном
поступку, она ће бити упућена на решавање у парници.
У начелу диспозиције је изражено друго обележје правне
заштите у парници. Наиме, парнични поступак може бити покренут
на иницијативу парничне странке која одређује врсту, али и обим
правне заштите. У изузетним ситуацијама, а поводом поступка који
је покренут на основу начела диспозиције, надлежни суд може да
донесе одлуке и о питањима која не представљају захтев странака
(овакав случај имамо код породичних односа).
У парничном поступку учествују две странке које имају
супротстављене интересе, а то су лице које тужи и лице које се тужи.
Решењем суд одлучује о захтеву који се односи на главну ствар и
споредним захтевима. Суд може наложити окривљеном да изврши
одређену радњу само ако је закључио главни претрес. Ако суд усвоји
захтев за издржавање, за накнаду штете у виду закупнине због
изгубљене зараде или другог прихода по основу рада или због
4
изгубљеног издржавања, може наложити и туженом да изврши
радње које нису доспеле.
5
Да би првостепени поступак био пренет у поступак по жалби
(поступак по редовним правним лековима), неопходно је да постоји
иницијатива процесних странака или лица која су за то посебно
овлашћена. У једном делу, овај поступак одвија се пред судом који је
донео пресуду која се побија, а када исти утврди основаност правног
лека, други део поступка се одвија пред другостепеног суда.
Код поступка по тужби могу да постоје два вида: нејавна
седница и одржавање другостепене расправе која пре представља
изузетак него правило. Ово је из разлога што код поступка пред
другостепеним судом усмено, непосредни и јавно расорављање губи
значај.
Сама структура парничног поступка по ванредним правним
лековима зависи од тога каква је сама природа одређеног ванредног
правног лека. Ипак, заједничко за све поступке по ванредним
правним лековима је да до њиховог покретања долази након
правоснажности пресуде која се побија.
Исто као и код парничног поступка по редовним правним
лековима, и парнични поступак по ванредним правним лековима
се делом одвија пред судом који је донео одлуку која се побија, а
делом пред надлежним судом чије су надлежности ограничене само
на правна питања, дакле не обухватају и чињенична питања.
Имајући претходно наведено у виду, може се закључити да код
парничног поступка по ванредним правним лековимa нема
отварања расправе, и да, као и код поступка по редовним правним
лековима, усменост, непосредност и јавности губе значај.
Када се поступа по „жалби са предлогом за ревизијско
одлучивање и по предлогу за понављање поступка, након што се
утврди допуштеност правног лека и изда сагласност противне
странке, Врховни касациони суд Србије доноси одлуку о прихватању
иницијативе да се по правном леку поступи као по ревизији.“
одлуку доноси веће које чине три судије.
Одлучивање представља парничну радњу суда и као
последица тога се појављује одлука. Припреми, доношењу и
спровођењу служе и остале радње суда. Одлучити обухвата без
сумње и ауторитативно решење неких спорних питања. Одлучивати
значи мисаону операцију, или акт воље којом се изражава воља
зконодавца која је елемент правила која треба применити у некој
ситуацији. Одлука представља било коју изјаву суда која се учини у
Исто, стр. 51.
Рајовић, В.
Грађанско процесно право,
Пројурис, Београд, 2014, стр. 28.
Кеча, Р.
Грађанско процесно право,
Службени гласник, Београд, 2009, стр. 52.
7