Odlomak

Парнични поступак служи за решавање грађанско правних ствари код којих имамо повреду или угрожавање субјективних права о којима треба да се донесе одлука. Овим поступком су обухваћена општа правила поступања пред судом која имају за циљ остваривање заштите повређених, односно угрожених субјективних грађанских права која спадају у надлежност редовних судова.

За парнични поступак се каже да представља најважнији део грађанског судског поступка који неко претпроцесно стање, односно спор који може бити правни или чињенични по питању постојања, повреде, те угрожавања субјективних права. Због тога се овакав начин судске заштите још одређује и као редовни правни пут заштите.

Парнични поступак има утврђена строга правила поступања по питању било које процесне радње (од подношења тужбе до окончања поступка по редовним и ванредним правним лековима).

Код парничног поступка се у навећем броју случајева ради о субјективним правима код којих је присутан спор, односно неслагање страна у спорном односу по питању тога коме припада право које је спорно. Поред овога, као предмет парничног поступка јавља се и правна ствар код које имамо само неизвесност, али не и спор. Све процесне установе у оквиру овог поступка су организоване на тај начин да омогуће све предуслове који су потребни како би се решила спорна чињенична, односно правна питања. У случају да ова питања буду у, на пример, ванпарничном или извршном поступку, она ће бити упућена на решавање у парници.

У начелу диспозиције је изражено друго обележје правне заштите у парници. Наиме, парнични поступак може бити покренут на иницијативу парничне странке која одређује врсту, али и обим правне заштите. У изузетним ситуацијама, а поводом поступка који је покренут на основу начела диспозиције, надлежни суд може да донесе одлуке и о питањима која не представљају захтев странака (овакав случај имамо код породичних односа).

У парничном поступку учествују две странке које имају супротстављене интересе, а то су лице које тужи и лице које се тужи. Решењем суд одлучује о захтеву који се односи на главну ствар и споредним захтевима. Суд може наложити окривљеном да изврши одређену радњу само ако је закључио главни претрес. Ако суд усвоји захтев за издржавање, за накнаду штете у виду закупнине због изгубљене зараде или другог прихода по основу рада или због изгубљеног издржавања, може наложити и туженом да изврши радње које нису доспеле.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 23 stranica
  • građansko procesno pravo /
  • Školska godina: 2024
  • Seminarski radovi, Pravo
  • Srbija,  Beograd,  UNIVERZITET U BEOGRADU - Pravni fakultet  

Više u Pravo

Više u Seminarski radovi

Komentari