Kolizione norme

Primena kolizione norme zavisi od posledica koje ona proizvodi, kao i od načina primene te norme. Postoje situacije kada je nemoguće primeniti opšta pravila o kolizionoj normi. To su situacije vezane za povredu domaćeg javnog poretka od strane merodavnog prava, zatim za shvatanje o primeni merodavnog prava, kao i za prevarno postupanje kod primene navedene norme. Problem postoji i kod primene kolizione norme u promenjenim okolnostima. U svim navedenim situacijama radi se o odstupanjima od redovne primene kolizione norme. Pojedini autori ta odstupanja svrstavaju zajedno u institut korekcija kolizionih normi, sa čime se ne bi mogli složiti, obzirom da se radi o različitim posledicama odstupanja, kao i o činjenici da se, samo, u jednom slučaju radi o korekciji same kolizione norme. Da je primena kolizione norme u ovakvim situacijama veoma složena govori i Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, čije odredbe, koje se odnose na navedena odstupanja, na nejasan ili nekompletan način regulišu ovu materiju.

            Osnovna namena kolizionih normi je određivanje kao nadležnog onog nacionalnog zakona koji, po shvatanju domaceg zakonodavca, stoji u najprisnijoj vezi sa pitanjem na koje se ona odnosi. Opredeljivanjem za odredjeni tip kontakta sa pravnim područjem neke, bilo koje, domaće ili strane, države i zanemarivanjem drugih, vrsta veza, zakonodavac ukazuje na put prevazilaženja eventualnog sukoba zakona i pokazuje koje je nacionalno pravo najpozvanije da bude primenjeno na konkretan slučaj.

            Suština kolizionog metoda u međunarodnom privatnom pravu ogleda se u nastojanju da se ta likalizacija odnosno izbor nacionalnog zakona “kristalizuje” pomoću jedne tačke vezivanja za određeno pitanje, situaciju ili čitavu kategoriju pravnih odnosa. Razume se da opredeljivanje za određenu veznu okolnost, i podsredstvom nje, i za određeno nacionalno pravo kao merodavno, ne isključuje mogućnost ustanovljavanja još koje odlučne okolnosti.

            Situacija je zapravo suprotna. Uporedna analiza kolizionih normi potvrđuje da se pored jedne, glavne odlucujuče činjenice, usvaja nadležnost zakona na bazi neke druge tačke vezivanja, pri čemu ista služi kao alternativno, ali potpuno jednako vredno rešenje ili kao rezervna varijanta, za slučaj da se iz bilo kojeg razloga nije realizovala prethodna odlučna okolnost.

            Nadležnost nacionalnih sudova bazira se na onim istim temeljima koji su bili rukovodni za domaću drzavu kada se, usvajanjem određenog kolizionog resenja, izjašnjavala o zakonu koji je, generalno i objektivno, bio najprimereniji za regulisanje konkretne situacije koju svojim normama pokriva ova grana prava, budući da je bio u najbližem kontaktu sa njom.

            Dovodi se u pitanje koji su to i zbog čega relevantni pojedini faktori lokalizacije pravnih situacija iz domena medunarodnog privatnog prava, posredstvom kojih se dolazi do resenja sukoba zakona, a drugi to nisu.