Sporazumi o priznavanju krivičnih dela
Резиме
Споразумом о признању кривичног дела доведена је у питање једна од
основних функција судија индивидуализација, односно одмеравање
казне. С тим у вези, пре свега, анализира се начин одмеравања казне,
посебно у случају када окривљени призна кривицу на главном претресу,
те се поставља питање да ли су, упркос законским одредбама, чињенице
од значаја за одлуку о казни уопште успостављена.
Кључне речи:
одмеравање казне, споразум о признању кривице,
смернице за одмеравање казне, сврха казне.
Summary
The agreement on the recognition of a criminal offense calls into question one
of the basic functions of judges, individualization, that is, determining
punishment. In this connection, first of all, the method of sentencing is
analyzed, especially in the case when the defendant pleads guilty at the main
trial, and the question is raised whether, despite the legal provisions, the facts
of importance for the sentencing decision have been established at all.
Key words:
sentencing, plea agreement, sentencing guidelines, purpose of
punishment.
Садржај
1. Постојање споразума о признању кривице и користи...................................6
2. Одлучивање о споразуму признања кривице....................................................8
3. Договарање јавног тужилаца и окривљеног.....................................................12
6. Изрицање казне на главном претресу и на посебном претресу...............30
9.4 Одлука о споразуму о признању кривице....................................................45
9.5 Оцена споразума о признању кривице и примена у пракси...............46
1
3
Увод
Правилно утврђивање чињеничног стања и правилна одмера казне у
складу са утврђеним чињеничним стањем традиционално се сматрају
основним задацима судије у кривичном поступку. Сматра се да судска
процена, односно индивидуализација казне представља једну од
најважнијих и најсложенијих правосудних функција и један од важних
принципа политике превенције криминала, имајући у виду да поверење
грађана у правосуђе, а самим тим и у државу уопште, представља једну
од најважнијих и најсложенијих правосудних функција зависи, између
осталог, од општег схватања правичности казни. Стога се истиче да је за
веома активну улогу суда у изрицању казне потребна, поред правне
едукације, и одређена знања из других научних области као што су
социологија, психологија, психијатрија и сл.
Последњих година обе ове традиционалне судијске функције доведене су
у питање. Захтев за потпуно и истинито утврђивање чињеничног стања
замењен је суђењем максимом која странкама оставља већу слободу у
погледу утицаја на које чињенице ће се утврдити у поступку, имајући у
виду да признање окривљеног и споразум окривљеног странке у погледу
одређених чињеница отклања потребу да се оне доказују. Ово је у складу
са контрадикторним или делиберативним моделом поступка, који
подразумева доказно пасивног судију који добија чињенични материјал
на одлучивање од странака и не меша се у овај доказни дуел између
оптужбе и одбране. Стога се од судије очекује да буде непристрасан
арбитар који не би требало да олакшава терет доказивања тужилаштву
утврђивањем чињеница и извођењем доказа мимо страначке
иницијативе.
4
1. Постојање споразума о признању кривице и
користи
Закључивање споразума о признању кривичног дела у одређеном
поступку може бити корисно за јавног тужиоца, окривљеног, оштећеног,
суд и правни систем у целини. Уколико закључи споразум о признању
кривице, јавни тужилац више не мора да прикупља додатне доказе и да
троши време и средства на предузимање доказних радњи, одлазак на
главне претресе и припрему за исте, а не излаже се ризику да не успе у
поступку суђење. Окривљени споразумом о признању кривичног дела
прво избегава неизвесност исхода поступка јер тачно зна за које
кривично дело ће бити оглашен кривим и која санкција или казна,
односно мера ће бити изречена, избегава нелагодност присуства
главним претресима, извођења доказа, постављања питања и
евентуалног суочавања са оштећеним, сведоцима, саокривљенима,
умањује себи трошкове кривичног поступка, евентуално избегава
трошкове парничног поступка уколико имовинскоправни захтев
оштећеног се такође решава споразумно, могуће је уговорити да се јавни
тужилац одустане од кривичног гоњења за кривична дела која је
извршио, а која нису обухваћена споразумом.
Оштећеним споразумом о признању кривичног дела може се решити
имовинскоправни захтев, тако да не мора да тужи окривљеног и да се
излаже трошковима и неизвесности. Оштећени избегава непријатност
да поново сведочи на главном претресу, суочен са окривљеним или
сведоцима, чиме штити жртве кривичних дела од поновне
виктимизације. Суд има користи од споразума о признању кривичног
дела јер се кривични поступци у овим случајевима завршавају на једном
6