Osnovi bezbednosti

1. Bezbednost – istorijska perspektiva
Najstariji pisani koncepti koje možemo povezati sa bezbednošću su kodeksi zakona i spisa kao što su Sumerski, Hamurabijev, Drakonovi zakoni, ili se pronalaze u spisima koji se odnose na rat i vladanje. Mogu se pronaći i u Bibliji, spisima Homera, Tukidida, Cicerona.. Obrazac bežati – boriti se (flight or fight) je fiziološka reakcija kao odgovor na uočenu opasnost, koja se može ispoljiti kao bekstvo ili borba, čak i kamufliranje ili zamrzavanje pokreta. Čovek je sigurniji u grupi nego kao pojedinac. Život u grupi omogućio je organizaciju stražara i patrola i razvijanje osnovne defanzivne taktike. Elementi i aktivnosti koji utiču na efikasnost delovanja u odnosu na opasnost su organizacija, zaštita, otkrivanje i detekcija. Teorija deterencije/odvraćanja – postojanje zaštitnih mera dovoljno je da odvrati i obeshrabri neprijatelja od agresivnih namera. Sledeća faza u evoluciji bezbednosti je pojava specijalizacije podelom na unutrašnju i spoljnu bezbednost, tj. podelom na javnu i privatnu. Razvoj države praćen je razvojem organizovane vojske, a odgovornost za unutrašnju bezbednost vremenom je poverena civilnim snagama.