Imunologija: Osnovni principi i mehanizmi imunog odgovora Pregled

Mara Brankov

1

Imunologija

Imunitet –

specifi

č

no promenjeno stanje organizma u kojem on postaje otporan prema uzro

č

niku 

bolesti.

Otpornost –

skup specifi

č

nih i nespecifi

č

nih mehanizama.

Imuni sistem 

se sastoji od organa i 

ć

elija:

1)

Centralni (primarni) organi –

timus i koštana srž (i Fabricijeva burza kod ptica, a Pajerove 

plo

č

e kod svinja i preživara)

2)

Periferni (sekundarni) organi:



inkapsulirani –

slezina i limfni 

č

vorovi



neinkapsulirani –

limforetikularno tkivo pridodato respiratornom, digestivnom i 

urogenitalnom traktu

3)

Ć

elije imunog sistema:



limfati

č

ne –

T i B limfociti



mijeloi

č

ne –

fagociti (mikrofagi: neutrofili i eozinofili; makrofagi: monociti i tkivni 

makrofagi)



medijatorske –

mastociti, bazofili, trombociti

Nespecifi

č

na (uro

đ

ena) otpornost –

uro

đ

ena odbrana organizma, svojstvena je organizmu bez 

prethodnog kontakta sa Ag i nije usmerena protiv nekog odre

đ

enog uzro

č

nika, ve

ć

 deluje na sve što 

je strano. Pri ro

đ

enju je potpuno razvijena i nema imunološke memorije. Predstavlja prvu liniju 

odbrane organizma.

Specifi

č

na (ste

č

ena) otpornost –

ima slede

ć

e osobine:



specifi

č

nost –

reaguje samo sa onim Ag koji je pokrenuo doti

č

nu reakciju



raznovrsnost –

po sastavu i na

č

inu reagovanja



memorija –

sti

č

e se prilikom prvog kontakta Ag i imunološkog aparata, a ispoljava se pri 

svakom narednom prodoru tog istog Ag



klonska ekspanzija



specijalizacija



autotolerancija

Mara Brankov

2

Nespecifi

č

ni imunitet

Ispoljavanje rezistencije 

može biti:

1)

Lokalno –

koža, sluzokoža, normalna flora

2)

Sistemsko –

fagocitoza, komplement, interferon, NK 

ć

elije

KOŽA:



fizi

č

ka barijera –

epitelne 

ć

elije su prva linija odbrane, jer predstavljaju granicu izme

đ

u spolja i 

unutra; prodor patogena je otežan prisustvom orožalih 

ć

elija na površini



mehani

č

ka barijera –

zahvaljuju

ć

i cilijama na površini



lu

č

i antibakterijske peptide – defenzim 

i 

katelicidine 

koji deluju baktericidno



stvara mucine (sluz) –

ometaju ulazak mo., dok je izlazak At ka spolja i dalje omogu

ć

en, a 

sadrže i enzim 

lizozim 

(ima ga i u suzama i sekretu nosa) koji deluje baktericidno



produkuje citokine –

uslovljavaju ponašanje drugih 

ć

elija u imunom odgovoru; najvažniji 

citokini su 

hemokini 

(hemotakti

č

ni faktor) koji privla

č

e Le na mesto prodora mo.



nizak pH zbog prisustva lojnih i znojnih žlezda 

(i HCl želuca) 

–

ne pogoduju patogenim mo.

SLUZOKOŽA:



prisustvo sluzi na površini 

–

č

ini barijeru prodoru mo.



cilije 

– kijanjem, kašljanjem i gutanjem se mo. osloba

đ

aju u spoljašnju sredinu

NORMALNA FLORA:



pH –

održava odre

đ

en pH koji nepogoduje patogenima



produkuje toksi

č

ne supstance



kompeticija za hranljive materije –

troši ih, pa tako onemogu

ć

ava ishranu patogenima



kompeticija za receptorska mesta na 

ć

elijama –

vezuje se za receptore, pa tako 

onemogu

ć

ava vezivanje patogenih mo.

FAGOCITOZA: 

proždiranje bakterijske 

ć

elije (osetljivije su G+ bakterije, dok su G- prili

č

no 

rezistentne). Najzna

č

ajniji 

fagociti 

su:

1)

Mikrofagi –

neutrofili i eozinofili (polimorfonuklearni granulociti). Najve

ć

u sposobnost 

fagocitoze imaju neutrofili.

2)

Makrofagi (mononuklearni fagociti) –

monociti u krvi i tkivni makrofagi

Neutrofili –

najbrojniji mikrofagi

-

nastaju u kostnoj srži, zreli migriraju u krv i ne mogu se deliti

-

u krvi ostaju 12h, a nakon toga odlaze u tkiva gde ispoljavaju fagocitnu aktivnost nekoliko 
dana, a zatim propadaju (a propadaju i odmah nakon fagocitoze 10 bakterija pri 

č

emu nastaje 

gnoj: neutrofili+bakterije+detritus)

Mara Brankov

4

-

Uloge makrofaga:

1) 

Fagocitoza –

mogu da obnavljaju E, pa su efektivniji od mikrofaga

- njihovu fagocitnu sposobnost pove

ć

avaju 

limfokini

, i to 

IL-2

(lu

č

e ih T limfociti nakon 

kontakta sa Ag)
- pomažu im i At koja se Fc fragmentom vezuju za njih, a Fab fragmentom za Ag, što olakšava 
fagocitozu (Ag može biti obložen i komplementom)
- fagocituju bakterijske 

ć

elije, tumorske 

ć

elije i sopstvene ošte

ć

ene 

ć

elije

2) 

Regulacija imunološke reakcije (Ag-prezentuju

ć

a uloga) –

prilikom fagocitoze ne 

uništavaju imunogene delove Ag, ve

ć

 ih eksprimiraju (ispoljavaju) na svojoj površini u okviru 

ta

č

no odre

đ

enih mesta –

Ag tkivne podudarnosti

klase II (MHC II)

- tako obra

đ

en Ag prezentuju Th limfocitima koji se aktiviraju i lu

č

e limfokine koji dovode do 

aktivacije B limfocita, a pomažu i Tc limfocitima u izvršenju funkcije, tako da ovim zapo

č

inje 

specifi

č

ni imuni odgovor

3) 

Sekretorna uloga –

lu

č

e proteinske supstance koje u

č

estvuju u inflamaciji, aktiviranju 

limfocita, razaranju bakterija i prepoznavanju tumorskih 

ć

elija:

-

enzimi: 

lizozim, kolagenaza, elastaze, kisele hidrolaze

-

imunomedijatori:

IL-1, interferon gama, faktor tumorske nekroze, delovi komplementa 

(C

1

-C

5

, I, B, P)

-

inflamatorni medijatori: 

prostaglandini, leukotrieni, tromboplastini, plazminogeni 

aktivatori

***Dendriti

č

ne 

ć

elije –

posebna vrsta makrofaga koja 

nema sposobnost fagocitoze!!! 

ve

ć

 je 

isklju

č

ivo 

APC

(dobro izraženi MHC II) i to 

samo u sekundarnom imunom odgovoru!!!

-imaju duge produžetke, a nalaze se po celom organizmu:
Langerhansove 

ć

elije (koža), zvezdaste interdigitalne 

ć

elije (parakortikalni deo limfnog 

č

vora), 

folikularne dendriti

č

ne 

ć

elije (u sekundarnim folikulima limfnih 

č

vorova u slezini), folikularne 

zvezdaste 

ć

elije (timus)

Faze fagocitoze:

1)

Hemotaksija –

privla

č

enja fagocita na mesto prodora bakterija. Odvija se od mesta niže 

koncentracije, ka mestu više koncentracije. Neutrofili koji normalno cirkulišu izlaze kroz endotel 
postakpilarnih venula jer se na njemu eksprimiraju 

adhezioni proteini (selektini i integrini) 

koji privla

č

e neutrofile uz zid krvnog suda. Na površini neutrofila se eksprimiraju molekuli koji 

su komplementarni sa adhezionim molekulima i dolazi do pojave 

rollinga 

(kotrljanja neutrofila) 

nakon 

č

ega se oni provla

č

e izme

đ

u endotelnih 

ć

elija i izlaze iz krvnog suda. Na mestu prodora 

bakterija dolazi do lu

č

enja 

hemotakti

č

kih faktora (hemokina) 

koji privla

č

e neutrofile:

-

N-formil metionin 

– lu

č

e ga same bakterije

-

C

5a

(anafilotoksin) 

– nastaje u toku aktivacije komplementa, uzrokuje inflamaciju

-

fibrinopeptid B 

– osloba

đ

a se iz Tr

-

leukotrieni

Mara Brankov

5

2)

Adherencija –

predstavlja hvatanje bakterije, a olakšana je 

opsonizacijom 

– oblaganje Ag 

komplementom ili At u cilju smanjenja negativnog naboja koji vlada izme

đ

u Ag i neutrofila. 

Odvija se tako što se At Fab fragmentom zaka

č

i za Ag, a Fc fragmentom za neutrofil.

3)

Ingestija –

uvla

č

enje Ag u citoplazmu fagocita prilikom 

č

ega nastaje 

fagozom

.

4)

Digestija –

razaranje Ag, a odvija se na nekoliko na

č

ina:

-

respiratornom oksidacijom –

nakon ulaska Ag u neutrofil dolazi do pove

ć

anja koli

č

ine 

kiseonika preko 100x, pri 

č

emu se aktiviraju enzimi (mijeloperoksidaza) koji razaraju 

bakterijsku 

ć

eliju

-

lizozomalnim enzimima –

fagozom se spaja sa lizozomima pri 

č

emu nastaje 

fagolizozom

unutar koga se pod dejstvom lizozomalnih enzima razara bakterijska 

ć

elija

-

defenzimima –

mali proteini kojih u neutrofilima ima oko 30%, a deluju tako što dovode 

do ošte

ć

enja 

ć

elijskog zida bakterije, razaranja omota

č

a virusa i uništavanja gljivica

NK 

Ć

ELIJE:

-

posebna vrsta limfocita – L

0 

, nemaju odlike ni T ni B limfocita

-

nemaju receptore za Ag, nemaju klonove, ne recirkulišu i ne moraju biti prethodno 
senzibilisane

-

lu

č

e IL-1 i interferon gama, a aktivnost im podsti

č

e pre svega IL-2

-

imaju receptore za C

3b

komponentu komplementa, Fc fragment At i za molekule na 

ć

elijama 

doma

ć

ina

-

ubijaju 

ć

elije zaražene virusom, i to na 

2 na

č

ina

u zavisnosti od virusa

:

1)

apoptozom ciljne 

ć

elije –

ubrizgavanje enzima 

proteaza 

pri 

č

emu nastaju pore unutar 

ciljne 

ć

elije i njena smrt (ovako funkcionišu i Tc limfociti, samo što oni poseduju 

receptore za Ag)

2)

ć

elijskom citotoksi

č

noš

ć

u –

NK 

ć

elije se vezuju za Fc fragment At koja su obložila 

ciljnu 

ć

eliju i deluju citotoksi

č

no

INTERFERON:

-

to je glikoprotein koji predstavlja antivirusnu materiju koja se stvara nekoliko sati nakon 
infekcije i za 3-5 dana dostiže maksimum, nakon 

č

ega mu koncentracija opada

-

nespecifi

č

an je za virus (štiti od svih virusa), ali je specifi

č

an za vrstu životinje

-

deluje tako što blokira receptore na 

ć

elijama i na taj na

č

in spre

č

ava vezivanje i prodiranje 

virusa u nju

-

postoji 

nekoliko vrsta

:

1)

alfa interferon –

lu

č

e ga Le

2)

beta interferon –

lu

č

e ga fibroblasti i epitelne 

ć

elije

3)

gama interferon –

lu

č

e ga aktivirani T limfociti i NK 

ć

elije, a deluje i tako što pove

ć

ava 

aktivaciju neutrofila

Mara Brankov

7

C

5

konvertaza nastaje:

-

C

3b

se nadogradi na C

3

konvertazu, pa nastaje 

C

3b

B

b

C

3b

– C

5

konvertaza



Biološke posledice aktivacije komplementa 

su

:

1)

citoliza –

citotoksi

č

nost nastaje usled delovanja MAC kompleksa koji ošte

ć

uje 

membranu; bitna je u borbi protiv ekstracelularnih patogena

2)

opsonizacija –

fagociti imaju receptore za C

4b

i C

3b

, kao i za IgG koji oblažu Ag i 

olakšavaju fagocitozu

3)

otklanjanje Ag-At kompleksa iz cirkulacije –

Er imaju receptore za C

4b

i C

3b

, pa ih 

vezivanjem za sebe (a time i Ag-At kompleksa) odnose do makrofaga slezine i jetre, 
gde ih oni uklanjaju

4)

inflamatorne reakcije –

najbitniji fragment je C

5a

, mada su aktivni i C

3a

i C

4a

– vezuju 

se za mastocite i bazofile što dovodi do njihove aktivacije kod parazitskih infekcija. 
Indukuju sintezu IL-1, TNF, IL-8. C

5a

je mo

ć

an hemotakti

č

ki faktor koji privla

č

i, aktivira i 

degranuliše neutrofile

Medijatorske 

ć

elije



To su 

ć

elije koje izlu

č

uju biološki aktivne materije (medijatore) kojima uti

č

u na tok pokrenute 

imunološke reakcije. Sadrže vazoaktivne amine 

serotonin 

i 

histamin 

koje osloba

đ

aju 

degranulacijom nakon vezivanja IgG i IgE ili komplementa, nakon 

č

ega dolazi do inflamacije.

BAZOFILI:

- normalno se ne nalaze u tkivima, jer tamo dovode do inflamacije
- okrugli, promera do 12µm, imaju segmentirano jedro

MASTOCITI:

-

poreklom iz monocita

-

ima ih svuda, a najviše u vezivnom tkivu

-

pre

č

nika su 20µm

-

žive najmanje pola godine