Gonartroza: uzroci, dijagnostika i savremene metode lečenja Pregled
САЖЕТАК
Гонартроза, позната и као артроза колена, представља прогресивно трошење
хрскавице у коленом зглобу, што доводи до смањења стабилности, јаког бола и ограниченог
кретања. Узрокована је разградњом хрскавице између бута и потколенице, а може значајно
утицати на квалитет живота. Гонартроза је једна од најчешћих болести, а учесталост се
повећава с годинама, где 15–16% особа старости 50–54 године и 36–40% особа старости
70–74 године показује знаке ове болести.
Превенција гонартрозе обухвата правилну исхрану, контролу телесне тежине,
физичку активност и избегавање повреда колена, чиме се смањује ризик од настанка ове
болести. Дијагностика гонартрозе темељи се на клиничком прегледу, рендгенским
снимцима и магнетној резонанци, који помажу у оцени стања хрскавице и озбиљности
болести. Физикална терапија је кључна у рехабилитацији и ублажавању симптома
гонартрозе, користећи технике као што су вежбе за јачање мишића, побољшање
покретљивости зглобова и ублажавање бола.
У раду ће бити разматрани различити методи лечења, укључујући ортокин терапију
и PRP методу, који утичу на побољшању функције колена. Ове терапије нуде нове
могућности у лечењу гонартрозе и могу допринети унапређењу квалитета живота
пацијената.
Кључне речи: гонартроза, артроза колена, хрскавица, регеративна терапија,
физикална терапија, кинезитерапија, бол, ограничено кретање.
ГОНАРТРОЗА
2025.
ABSTRACT
Gonarthrosis, also known as knee osteoarthritis, represents the progressive wear of
cartilage in the knee joint, leading to decreased stability, significant pain, and limited mobility. It
is caused by the degradation of cartilage between the femur and tibia, and it can significantly
impact the quality of life. Gonarthrosis is one of the most common diseases, with prevalence
increasing with age; 15–16% of individuals aged 50–54 and 36–40% of those aged 70–74 show
signs of this condition.
Prevention of gonarthrosis involves proper nutrition, weight management, physical
activity, and avoiding knee injuries, which helps reduce the risk of developing the condition. The
diagnosis of gonarthrosis is based on a clinical examination, X-rays, and MRI, which assess the
condition of the cartilage and the severity of the disease. Physical therapy is crucial in rehabilitation
and symptom relief for gonarthrosis, using techniques such as strengthening exercises, improving
joint mobility, and pain management.
This paper will discuss various treatment methods, including orthokine therapy and PRP
(platelet-rich plasma) therapy, which have shown promise in managing symptoms and improving
knee function. These therapies offer new possibilities in the treatment of gonarthrosis and can
contribute to enhancing the quality of life for patients.
Keywords: Gonarthrosis, or knee osteoarthritis, affects the cartilage, leading to pain,
limited mobility, and the need for physical therapy, kinesiotherapy, and regenerative therapy to
improve movement and manage symptoms.

ГОНАРТРОЗА
2025.
7.1. Ултразвучна терапија...................................................................................................52
7.2. Интерферентне струје...................................................................................................52
7.3. Транскутана електрична нервна стимулација (TENS)..............................................53
7.4. Примена криотерапије..................................................................................................54
7.5. Кинезиотејпинг..............................................................................................................56
7.6. Примена пресотерапије................................................................................................57
7.7. Применa ласеротерапије...............................................................................................57
7.8. Примене декомпресионе терапије...............................................................................59
7.9. Примене електростимулације за јачање m.quadricepsa.(muscule atrophy)...............60
7.10.
Мануелна лимфна дренажа......................................................................................61
УВОД
Свака биолошка јединка, од тренутка свог настанка, подлеже процесу старења, без
обзира да ли је у питању једноћелијски или сложени вишећелијски организам. Чим се
људска јединка роди, активирају се механизми раста, сазревања и регенерације, али и
старења, што је последица превладавања оштећења ћелија над процесима њихове
регенерације.
Једна од природних карактеристика људи је потреба за развојем хода, што доводи
до стварања локомоторног апарата који се стално обнавља, али и старења, које је
неповратно. Свака активност генерише микротрауму, што у комбинацији с различитим
факторима, доводи до дегенерације. Када дегенерација, као у случају коленог зглоба,
достигне стадијум када је одржавање хомеостазе немогуће, настаје остеоартритис или
гонартроза. Ова болест погађа стотине милиона људи, ограничавајући их у животу и раду,
а такође ствара притисак на здравствени и економски систем.
Терапија за ово стање укључује широк спектар метода, од симптоматских терапија
и физикалних процедура до модификације активности и хируршких интервенција, као што
су замене зглобова. Међутим, клинички лекари често наилазе на ограничења ових метода
и незадовољавајуће резултате. Стога се у свету, од истока до запада, истражују нове
терапијске опције, с циљем да се пацијентима смањи бол и поврати функција зглоба.
Гонартроза, такође названа артроза колена, представља прогресивно трошење
хрскавице у зглобу колена. Разградња хрскавице смањује стабилност колена и може
изазвати јак бол и ограничено кретање. Појам гонартроза долази од грчке речи "гонато" за
колено и "артроза", што означава болест у којој хрскавични материјал пропада због
трошења. Ова болест настаје трошењем хрскавице између бутне и потколеничне кости.
Гонартроза је једна од десет најчешћих болести у свету. Према рецентним студијама,
15–16% особа у узрасту од 50 до 54 године показује знакове гонартрозе, док се тај удео
повећава на 36–40% код особа од 70 до 74 године (Kasumović, 2013). Разликују се примарна
и секундарна артроза; примарна је често последица генетских предиспозиција, док

ГОНАРТРОЗА
2025.
3
1. АНАТОМИЈА КОЛЕНОГ ЗГЛОБА
Колено је један од најсложенијих и највећих зглобова у људском телу, који има кључну
улогу у покретима као што су ходање, трчање и савијање. Оно је функционално важно за
одржавање вертикалне позиције тела и пренос тежине током различитих активности.
Костур коленог зглоба чине
надколеница (фемур)
,
патела (патела)
и
шака (тибија)
, а
зглобни простори омогућавају њихово међусобно кретање. Осим тога, колено је подржано
бројним
лигаментима
,
тетоважним ткивима
и
мишићима
који омогућавају стабилност
и покретљивост.
1. КОСТИ КОЛЕНСКОГ ЗГЛОБА
Бутна кост (Femur)
: То је највећа кост у телу која се протеже од кука до колена. На
доњем делу фемура налазе се две велике избочине, спољна (латерална) и унутрашња
(медијална) избочина, које играју важну улогу у стабилности зглоба.
Голењача (Tibia)
: То је главна носећа кост која преноси тежину са кука и фемура
на стопала. Тибија је већа и дебља од друге кости у колену,
фибуле
. Врх тибије се
уклапа са фемуром, формирајући главни зглобни простор.
Чашица (Patella)
: Патела је округла кост која се налази испред коленог зглоба. Њена
функција је да штити зглоб и помаже у повећању ефикасности мишића који савијају
колено.
2. ЛИГАМЕНТИ КОЛЕНСКОГ ЗГЛОБА
Колено има четири главна лигамента који пружају стабилност и спречавају нежељено
кретање костију.
Предњи укрштени лигамент (ACL)
: Овај лигамент се налази унутар зглоба и
спречава претерано померање тибије унапред у односу на фемур. Он је најчешће
повређен у спортским активностима.
Želiš da pročitaš svih 101 strana?
Prijavi se i preuzmi ceo dokument.
Slični dokumenti
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.