Odlomak

Први писани подаци о примени поступка који би се данас сматрали имунизацијом долазе из Кине. Описи говоре о утрљавању краста оболелих од великих богиња, претходно третираних топлотом, у кожу здравих људи.Ово сазнање се временом ширило у друге делове Азије и према Европи, да би га 1721. године жена енглеског амбасадора у Цариграду (Mary Wortley Montague) пренела у Велику Британију. Утрљавањем сасушеног гноја из пустула оболелих у кожу осетљивих, смртност од великих богиња је са преко 20% сведена на 2 – 3%, што говори да је овај поступак ипак био рискантан.

Крајем осамнаестог века Еdvard Jenner, на основу локалног искуства жена које музу краве и не оболевају од великих богиња, створио је прву вакцину против великих богиња, користећи лимфу крава које су боловале од крављих богиња. Њоме је заразио крављим богињама једног дечака који је након тога постао отпоран на велике богиње. Он је дао и име самом поступку (вакцинација), на основу латинске речи vacca (крава) и тиме поставио темеље имунизације.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 62 stranica
  • Pedijatrija /
  • Školska godina: 2017
  • Diplomski/master radovi, Medicina
  • Srbija,  Šabac,  Visoka poslovna škola strukovnih studija   АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У ШАПЦУ ОДСЕК ЗА МЕДИЦИНСКЕ И ПОСЛОВНО-ТЕХНОЛОШКЕ СТУДИЈЕ

Komentari