Reverzno inženjerstvo

Obrnuti inženjering je proces u kome se projektovani proizvod, kao što je automobil, avionski motor, softver, rastavlja ili dekonstruiše da bi se dobili njegovi unutrašnji detalji, kao što su dizajn i arhitektura. U svetu softvera, obrnuti inženjering podrazumeva uzimanje gotovog programa za koji ne postoji izvorni kod ili prateću dokumentaciju i pokušaj da se dobiju informacije o dizajnu i implementaciji gotovog softvera. Kao softverski inženjering, softverski obrnuti inženjering je virtuelni proces koji uključuje samo centralnu procesorsku jedinicu računara, odnosno CPU, i čoveka.

Obrnuti inženjering je posebno koristan u analizi modernog softvera iz više razloga. Neki od razloga zašto je obrnuti inženjering koristan su sledeći:

• Pronalaženje zlonamernog koda. Mnogi softverski virusi i zlonamerni kod koriste obrnuti inženjering da bi razumeli postojeći programski kod i zaobišli antivirusnu zaštitu.

• Pronalaženje neočekivanih propusta i grešaka. Svaki softver, bez obzira koliko je dobro dizajniran, može sadržati greške. Obrnuti inženjering u ovoj situaciji omogućava pronalaženje ovih grešaka pre nego što naprave bilo kakvu ozbiljnu štetu.
• Otkrivanje kako se koristi neki kod. U ovom slučaju, obrnuti inženjering omogućava da se sazna da li neki kritični deo aplikacije postoji i kako taj kod funkcioniše.
• Učenje od drugih proizvoda iz drugog domena ili svrhe. Ovo je korisna karakteristika obrnutog inženjeringa jer omogućava učenje tehnika naprednih pristupa razvoju softvera. Primer ovoga je da su mnoge veb stranice napravljene tako da izgledaju kao i druge veb
• Otkrivanje svojstava kojih prvobitni programer nije znao. U ovom slučaju, obrnuti inženjering omogućava nova otkrića o softveru koji pružaju nove mogućnosti za Iako postoji mnogo razloga za aplikacije obrnutog inženjeringa, kao što je gore navedeno, obrnuti inženjering se generalno koristi u dve svrhe: bezbednosne svrhe i svrhe razvoja softvera.

Obrnuti inženjering je uključen u mnoge aspekte računarske bezbednosti. Proces obrnutog inženjeringa se koristi u kriptografskim istraživanjima. U ovom procesu, istraživač koristi proces obrnutog inženjeringa da proceni bezbednost šifrovanog proizvoda. Isto tako, obrnuti inženjering se koristi u procesu kreiranja zlonamernog softvera i u procesu sprečavanja zlonamernog softvera od strane programera antivirusnih rešenja. Jedan od najpopularnijih slučajeva korišćenja obrnutog inženjeringa je krekovanje, gde se analiziraju i eventualno zaobilaze zaštite „zaštite  od kopiranja“.