Vatrogasna vozila

Još od samog oktrića vatre, u praistoriji, čovek ima problem da je obuzda i kontroliše. Kada situacija izmakne kontroli i običan čovek ne može da obuzda vatru, onda na scenu nastupaju obučena stručna lica za gašenje vatrom, koji su svima poznati kao „vatrogasci“. Pored gašenja požara, oni se obučavaju za razne katastrofe koje mogu zadesiti čoveka (od zemljotresa, urušavanja, poplava, itd.). Prvi pomen o zaštiti od požara nalazimo u drevnoj Mesopotamiji, u „Hamurabijevom zakoniku“, gde navodi ako se kuća koja nije dovoljno jaka sruši na čoveka, da će graditelj biti pogubljen.

-Tek kasnije u starom Rimu, nailazimo na prve organizovane jedinice ljudi, čiji je cilj bio gašenje požara. Njih je formirao rimski imperator Oktavijan Avgust i imali su 7 jedinica čuvara, koji su pored gašenja kažnjavali i kontrolisali ljude. Markus Krasus (rimski vojskovadja, jedan od ključnih osoba u rimskoj istoriji i veoma bogat čovek) je formirao svoju privatnu jedinicu za gašenje požara, koja je brojala oko 500 ljudi koji su bili robovi, arhitekte i graditelji. On je stvorio to radi jefitnijeg kupovanja zgrada dok i dalje gore.

-Posle velikog požara 1666.godine koji se desio u Londonu i koji je trajao nekoliko dana pri čemu je izgoreo veći deo Londona, preciznije su definisana pravila za izgradnju objekata. Osnivaju se osiguravajuće kompanije koje preuzimaju na sebe formiranje vatrogasnih jedinica. Svaka od osiguravajućih kompanija je imala svoj “požarni znak” koji je stavljan na objekte koje je kompanija štitila. U slučaju požara, vatrogasne jednice koje pripadaju osiguravajućoj kompaniji bi gasile požar samo na “svojim” objektima. Ukoliko znak nije pripadao toj kompaniji jedinica bi samo vodila računa da se požar ne proširi na objekte koje štiti njihova kompanija. Zaštita od požara je ušla u delokrug države tek 1865. godine kada su vatrogasne brigade osiguravajućih društava ušle u sastav Londonske Metropoliten Fire Brigade a standardi za njeno delovanje su uspostavljeni 1830. u Edinburgu, škotskoj.

-U Severnoj Americi prva zakonska regulativa iz oblasti zaštite od požara se pojavila posle velikog požara u Bostonu 1631. godine. Naimenovanje prvih “inspektora” za zaštitu od požara se vezuje za guvernera Novog Amsterdama (današnji Njujork) Pitera Stivensa9 koji je 1648. godine imenovao lica koja su imala ovlašćenje da nadgledaju sprovođenje mera zaštite od požara i kažnjavaju u slučaju neispunjenja tih mera.

-Prve pisane odredbe koje se odnose na požare u Srpskoj srednjovekovnoj državi datiraju iz vremena Dušanovog zakonika iz 1349.godine. U članu 97. i 98. zakonika propisana je kazna za namerno izazivanje požara; čl.97. “Ko se nađe da je zapalio kuću, li gumno, ili slamu, ili seno, da se taj palikuća sažeže na ognju, ako li se nađe da to selo preda palikuću, ako li ga ne preda, da plati to selo što bi palikuća platio”, a čl. 98. “Ako li ko zapali izvan sela gumno ili seno, da plati okolina ili da preda palikuću”.