Delegiranje

Делегирање представља спознавање праве особе за праву прилику односно одређени посао.

Постоје два правца која се односе на четири врсте делегирања:

1. Вертикално делегирање може бити на горе или доле. Делегирање на доле представља поделу задатака запосленима од стране запоследног на вишој функцији – менаџера. Делегирање на горе подразумева да запослени, као подређени, мора својим надређенима да објасни све што из неког разлога не може или не зна да уради, како то не би утицало негативно на њега и рад компаније.
2. Хоризонтално делегирање такође ради у оба смера. Прва варијанта је замена одговорности – могућност запослених да се међусобно замене када је у питању обављање одређеног задатка, док се друга варијанта односи на коришћење услуга спољних сарадника тј. унајмљивање особа ван компаније да уз накнаду обављају одређене послове уместо да се доделе запосленима.

Најекономичније је доделити задатак особи која је стручна за обављање истог, односно има неопходне вештине и обуку. Уколико задатак добије особа која је неприкладна за његово обављање може доћи до незадовољавајућих резултата у оквиру компаније и губљења новца. Када у самој компанији не постоје одговарајуће особе и услови за обављање задатака, треба се окренути и сагледати друге могућности – попут унајмљивања спољних сарадника који ће утицати да се посао обави посао ефикасно и ваљано, што може допринети уштеди времена и новца.

Код делегирања је најбитније да менаџер има поверења у подређене и истовремено зна њихове могућности и интересовања, како би они обављајући дате задатке били мотивисани и остварили ваљане резултате.