UVOD
Bitan i aktuelan deo nauke jeste metod. Nauka koja se posebno bavi naučnim
istraživanjem metoda (načina) kojima se istražuje – koja stiče naučno znanje o metodama
naziva se metodologija. Metodologija je nauka o metodama sticanja naučnog saznanja odnosno
o metodama naučnog istraživanja. Međusobna zavisnost predmeta i metoda nauke je
neposredna, ali ona ne omogućava nego zahteva posebno sistemsko naučno istraživanje i
naučno saznanje o metodu (metodama). Neosporivo je da se u istraživanju raznih predmeta
koriste iste metode u istim ili sličnim varijantama i da se čak kod raznih metoda javljaju isti
činioci. Takođe, jasno je da raznovrsna istraživanja koriste iste metode u raznim modelitetima,
ali za sva naučna istraživanja postoje neka ista osnovna pravila. Naučno istraživanje o opštim,
posebnim i specifikovanim pravilima u sprovođenju naučnog istraživanja i sticanjanaučnog
znanja o predmetima nauke i naučnih saznanja upravo zahteva postojanje posebne nauke kakva
je metodologija. Metodologija se definiše kao normativna nauka. Ona kazuje da se
metodologija zasniva na saznanju da su njen predmet upravo proverena naučna istraživačka
iskustva i pravila o sticanju o naučnog saznanja i o naučnom istraživanju. Znači, predmet
istraživanja u metodologiji su naučna saznanja o naučno-istraživačkoj praksi i norme koje
propisuju određene aktivnosti i ponašanja u procesima naučnog istraživanja i sticanja naučnog
saznanja. Metodologija na osonovu ovog naučnog istraživanja utvrđuje interpretaciju i primenu
već postojećih i uvođenje novih pravila. Po tome je metodologija normativna nauka. Međutim
svaka nauka koja otkriva naučne zakone, zakonitosti i pravilnosti koje služe za izgrađivanje
određenih stistema i primjenjivanje pravila, takođe bi se mogla smatrati normativom. Iz
određenja metodologije kao empirijsko -teorijske nauka prozilazi da u njen sastav ulaze za
znanja mnogih empirijskih i teorijskih istraživanja koja su se odnosila na predmete nauka,
odnosno na predmet određene nauke, zatim rezultati empirijskih metodoloških istraživanja,t
eorijska istraživanja metoda, teorijska istraživanja teorijska istraživanja predmeta nauka
(nauke) i, posebno, logička istraživanja. Cilj razvoja nauke o bezbednosti je da se obrazuje
autentična nauka. Nauka o bezbednosti je i dalje ‘’pod šakom’’ sociologije, psihologije i
kriminalistike. Smatra se da je delatnost organa bezbednosti jednostavnai da znanje o toj
delatnosti ne premašuje nivo zdravog razuma i iskustva, Podrazumeva se da su ovakva
shvatanja pogrešna i površna.
1. OPŠTI POJAM I STRUKTURA NAUKE
1.1. Nauka
Postoji mnogo definicija nauke, ali se generalno izdvajaju mišljenja da nauka predstavlja
skup rezultata i zakona do kojih ona dolazi istraživanjem ili da je ona sistematsko traganje za
činjenicama iz kojih se mogu izvući zaključci i zakonitosti. Možda, kao najtrivijalnija, može se
izdvojiti definicija da je nauka zapravo proces sticanja novih znanja o svetu u kome čovek živi,
kao i o čoveku samom. Najznačajnije karakteristike nauke su :
Da teži saznanju objektivne istine o stvarnosti
Da raspolaže sigurnim kriterijumima pomoću kojih se može ceniti da li je jedan rezultat
istraživanja objektivno istinit ili ne
1
Naučnim radom se otkrivaju nova znanja i obuhvata se celokupna stvarnost predavanja.
Naučno saznanje se od običnog saznanja koje ljudi svakodnevno stiču razlikuje pre svega po
organizovanom, planski usmerenom i sistematskom istraživačkom radu, čiji je cilj utvrđivanje
objektivnih zakona jedne određene oblasti pojava. Da bi se ovakvi zakoni mogli otkriti nauka
mora, pre svega, prikupiti veliku količinu podataka, opisati ih i srediti, odnosno, što tačnije
sistematizovati .
Naučni metod je jedinstvena racionalna struktura koja prožima svako pravo naučno
istraživanje i ogleda se u svakom proizvodu tog istraživanja. Svrha onog ljudskog poduhvata-
nauke sasvim je jasna: ona daje sisteme i pojmovne okvire objašnjenja svega onoga što
smatramo našim iskustvom, shvaćenim u najširem smislu te reči.
1.2. Naučni metod
Reč “metod” potiče od grčke reči “methodos”, koja znači put, način, traženje. Čovek
svakodnevno upotrebljava reč “metod” za način na koji izvršava određenu delatnost. Postoje
1
M.Marković, Filozofski osnovi nauke, SANU, Beograd, 1981, str. 5
Metod istraživanja je bitan isntrument istinskog naučnog saznanja
2
. Ne postoji sumnja
da su razne situacije moguće u primeni metode, počev od neispravnog izbora metode i tehnike,
preko površnog poznavanja metode kao spoznajnog sistema, manjka iskustva i kritičnosti u
primeni, pa do mehaničkog i nekreativnog ponašanja tokom primene. Iz ovih razloga se
postavljaju dva bitna zahteva :
Dovoljno znanje o metodu i predmetu istraživanja
Savesno i kreativno primenjivanje metoda kao naučne procedure istinitog
naučnog saznanja koja obezbeđuje usavršavanje samog metoda istraživanja i
metoda nauke
Na osnovu definicije metoda istraživanja proizilazi struktura metode koja se sastoji iz
tri dela:
1. Logički deo – Najbitnija i osnovna odlika svake nauke je logičnost
2. Epistemološki deo – Pravila metoda se zasnivaju na saznanjima o predmetu
mauke, saznanjima verifikovane naučne teorije i na saznanjima same
metodologije, i na saznanjima naučnoistraživaćkog iskustva.
3. Metodsko – tehički deo – Ovo je ujedno operativni deo metoda koji sadrži
strogo utvrđene norme procedure u primeni i povezuje sadržaje logičkog,
epistemološkog i tehničkog dela.
2. OSNOVNI OBLICI I POSTUPCI NAUČNOG SAZNANJA
Kada se priča o osnovnim metodama logičkog i naučnog mišljenja i saznanja
podrazumevaju se one koje su primarne i koje su ugrađene, kao neizbežna osnova u svim
drugim metodama. U osnovne naučne metode se ubrajaju :
Analiza
– Prva i osnova metoda naučnog saznanja. U ravni je sa amalogijom po
položaju i poretku naučnog saznanja. Analiza i analogija primenjuju istovremeno u
naučnoistraživaškoj praksi i u procesima mišljenja. Razlozi za takvu primenu su takvi
2
B.Pejčić, Metodologija empirijskog naučnog istraživanja, Defektološki fakultet, Beograd, 1995 str. 86
