Mobing na radnom mestu i zakon o mobingu

Мобинг није нова појава у друштву али је ипак требало доста времена да неко почне дa се бави овом појавом.

Научно истраживање мобинга, односно злостављање на радном месту доводи се у везу са Хајнцом Лајманом, немачким психологом који је први основа клинику за помоћ жртвама мобинга.

Велика конкуренција на тржишту, глобализација, организацијске промене, приватизација, реструктуирање, информатизација, економска криза, несигурност радних места, нефлексибилност радника, довели су до повећање учесталости мобинга. Злостављање на радном месту постало је уочљиво више него икада.

Мобинг се, према истраживању, најчешће дешава у лоше организованим предузећима (установама) и у случајевима незаинтересованости и беспомоћности менаџмента.

ШТА ЈЕ МОБИНГ?

Термином МОБИНГ обухваћене су све врсте малтретирања на радном месту. Постоји и велики број термина којим би се мобинг могао превести на српски језик: морално злостављање, психолошко малтретирање, психолошки терор…

Мобинг на послу подразумева свако психичко или пак вербално злостављање на радном месту са намером да се обезвреди рад појединца или групе (колектива).

Методе оваквог поступка су најразличитије, а најчешће су:

-понижавање

-застрашивање

-увредљиво понашање у намери да се индивидуа или колектив казни или застраши

-неоправдано наметање услова рада

-угрожавање здравља

-изоловање од других запослених лица

-навођење да појединац да отказ или да раскине уговор

-исмејавање

-узнемиравање (сексуално, психичко, вербално)

-закидање на заради… само су неки од облика злостављања.