background image

ВИСОКА ШКОЛА СОЦИЈАЛНОГ РАДА

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА РАЗВОЈ 

СОЦИЈАЛНОГ РАДА КАО ПРОФЕСИЈЕ

ТЕМА: МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ, БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ 

И СМЕТЊЕ У РАЗВОЈУ

background image

Предметни

 

професор: 

Студент:
Проф. др Милорад Ђурић                                                                     

САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................................3
      МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ, БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ И СМЕТЊЕ У РАЗВОЈУ...4
                 1. Ментално здравље.......................................................................................4
                 2. Социјални радници у служби менталног здравља........................5
                 3. Болести зависности.....................................................................................7
                 4. Сметње у развоју...........................................................................................8
ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................12

 

2

Page 3 is redacted
background image

МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ, БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ И СМЕТЊЕ У 

РАЗВОЈУ

1. Ментално здравље

Психолошка субдисциплина ментално здравље бави се пре свега, 

превенцијом   и   промоцијом   психичког   здравља.   На   велику   жалост 
стручњака из тзв. помагачких занимања (психологија, психотерапеута, 
психијатара,   социјалних   радника)   једна   од   карактеристика   просечне 
особе савременог доба је недовољна брига о менталном здрављау где се 
чини   да   већина   људи   узима   здраво   за   готово   своје   психолошко 
благостање.   Одржавање   редовне   денталне   хигијене   или   барем 
повремене   посете   лекару   постали   су   сасвим   прихваћени   облици 
превенције разних физичких обољења, међутим ментална хигијена и 
тражење помоћи од стручњака из области менталног здравља још увек 
се сматрају табуима у нашој средини. Оваква врста немара, па чак и 
неодговорности   према   сопственом   психичком   здрављу   неретко 
доприноси   развоју   врло   непријатних   последица,   попут   различитих 
облика   психолошких   поремећаја,   интезивне   патње,   психосоматских 
обољења. Ово су само неки од разлога због којих је од изузетне важности 
да   се   на   нивоу   целокупне   друштвене   заједнице   посвети   већа   пажња 
превенцији и промоцији менталног здравља.

1

Број   фактора   који   директно   или   посредно   доприносе   појави 

различитих   психичких   и   физичких   симптома   изузетно   је   велик. 
Разликујемо   спољашње   угрожавајуће,   попут   неких   стресних   и 
трауматских догађаја или неадекватних, нездравих услова за живот и 
унутрашње   чиниоце,   као   што   су   неке   генетске   предиспозиције   или 
негативне   особине   личности,   као   што   су   агресивност,   пасивност   и 

1

 

Ментално здравље, 

(2009), Новосадски хуманитарни центар, Нови Сад.

4

background image

остало.   Потпуно   свеобухватну   листу   свих   оних   чиниоца   који 
потенцијално угрожавају и нарушавају ментално здравље није могуће 
саставити. Један од разлога за то је чињеница да смо сви ми различити и 
да је сваки појединац осетљив на различите и за његову конституцију и 
животно   искуство   специфичне   факторе   који   су   опасни   по   психичко 
здравље. 

Превенција,   односно   заштита   менталног   здравља,   најчешће   се 

одређује   као   заједничка   примена   психолошких,   медицинских   и 
социјалних мера са циљем одстрањивања по здравље штетних чиниоца 
из човековог живота. Такође, од посебног је значаја да се члановима 
заједнице   омогући   што   потпунији   развој   психичких   потенцијала, 
способности и вештина, као и да се обезбеди правовремена и адекватна 
помоћ оним члановима заједнице којима је она потребна.

2. Социјални радници у служби менталног здравља

Активности које обављају социјални радници у служби менталног 

здравља су:

Социотерапија   која,   као   и   групна   психотерапија,   почива   на 
законитостима групне динамике, као и на потенцијалу групе да 
постави терапијски 

setting 

који се методски битно разликује од 

индивидуалног   рада   с   пацијентима.   Рзлике   између 
психотерапијског   односно   групног   и   социотерапијског 
модалитета су у вези са једном од кључних премиса социјалне 
парадигме   у   психијатрији,   која   каже   да   болест   никада   не 
захвата читаву личност већ увек постоји здрави део личности 
преко кога се остварује лечење.

2

 Циљ социотерапијског рада је 

2

 

Муњиза, М. (2012). 

Здравствена нега у психијатрији, 

Веларта Београд. 

5