Савремено   грађанско   друштво   сведочи   брзим   променама   у   свим
сферама живота, за које су заслужни велики проналасци и напредак у
технологији. Дошло је време које је футуролог Алвин Тофлер још 1970.
године назвао „шоком будућности“ по коме носи назив и сама књига
Шок   будућности,   као   одређено   психолошко   стање   појединца   и   целог
друштва,   а   то   је   стање   „превише   промена   у   премало   времена“.   Како
испратити све промене и одржати се у том темпу био је изазов за цело
човечанство. Цео свет је приморан да иде у корак с временом, све науке
и   сви   процеси   свакодневног   живота   функционишу   знатно   другачије,
брже и напредније. Пред целим процесом образовања, који нимало није
лако мењати због различитих и бројних фактора који су део тог процеса,
поставља се низ питања. Да ли школа иде у корак са временом и спрема
будуће нараштаје за живот који не личи на онај од пре десет, двадесет,
педесет  година?  Како  се  изборити  са  устаљеним  школским  системом
који је вуче корене из далеке прошлости, па се и даље организација
школе темљи на разредно-часовно-предметном систему чији је творац
Јан Амос Коменски, револуционар у организацији наставе седамнаестог
века. Да ли је исправно да се тај систем задржи вековима упркос свим
променама   у   друштву?   Да   ли   је   дошло   време   када   учиноница,
стандардизована   и   опремљена   према   класичним   потребама   учења   и
поучавања, пуна страха од неразумевања и незнања више не испуњава
услове за та два процеса? Јесу ли потребни разреди, јесу ли сувипна
питања наставника на тромесечју, полугођу, крају школске године или
ће се знање вредновати непрекидно?

Наставни   циљеви   и   задаци,   наставни   садржаји,   наставна   средства,
технички   и   материјалниуслови   школе,   положај   ученика   у   односу   са
осталим   ученицима   и   наставником,   условљавају   одабир   наставних
модела   који   су   данас   различити   и   у   потпуној   супротности:
традиционални   и   савремени.   Осим   што   помажу   ученику   да   стиче   и
богати знање, усваја теоријске појмове, наставник мора пружити помоћ
ученику   у   развоју   различитих   вештина   и   способности   које   су   му
потребне за живот и рад у 21. веку. То може само кроз спремност на
промене   и   примену   информатичке   парадигме   која   мења   начин   и
средства   рада,   тако   ће   омогућити   повољну   интеракцију   између   свих
учесника у настави и побољшати квалаитет знања које тежи примени.

Kонстантан   развој   технике   и   технологије   намеће   сталну   потребу   за
унапређењем   технологије   образовања   на   свим   нивоима.   Појава
рачунара и других савремених наставних средстава неминовно води ка
променама   које   повећавају   квалитет   наставног   процеса.   Целокупан
процес   осавремењавања   наставе   условљен   је   поседовањем   и
коришћењем одговарајућих наставних средстава, опреме и уређаја. У ту
сврху   набавке   средстава,   опреме   и   уређаја   образовне   институције
ангажују   значајна   финансијска   средства.   Данас   се   знање   увећава
великом   брзином,   што   захтева   прихватање   и   увођење   нових   облика,
метода и средстава учења. Превазиђена је настава у којој се користи
само   класична   табла   и   креда.   Да   би   настава   била   што   ефикаснија
прибегава   се   употреби   нових   мултимедијалних   наставних   средстава,
која   задовољавају   и   савремене   дидактичко-методичке   принципе
реализације   наставе.   Повећањем   квалитета   образовања   пружају   се
могућности стицања потребних знања и развијања способности ученика,
које ће примењивати у даљем школовању и раду. Ту велику одговорност
сносе   сами   наставници   који   морају   бити   оспособљени   за   коришћење