Pedagogija i novovekovni period – najznačajniji predstavnici

Predmet pedagogije, a time i sama pedagogija, različito se određuju. Naime, u mnogim određenjima predmeta pedagogije, mogu se naći značajne razlike. Najopštija i uobičajna definicija pedagogije je da je ona nauka o vaspitanju. Ona je opšta što ima svoje prednosti, ali i nedostatke, tj. time nije precizno određen pojam vaspitanje, sto omogućava da se on određuje različito.

Posto mnoga određenja vaspitanja polaze od cilja vaspitanja koji su kroz istoriju bili različiti, može se reći da je to direktno uticalo na određenje predmeta proučavanja pedagogije. Kada se pedagogija definiše kao nauka o vaspitanju pri tome se ima u vidu da se vaspitanje uzima kao opšta pedagoska kategorija, nezavisno od konkretnih uslova određenog društva.

Time se želi istaći da vaspitanje karakterišu neka bitna svojstva i zakonitosti koje imaju trajno i univerzalno značenje. Pedagogija se mora baviti tim zakonitostima, ali i da ih sadrži i da time rukovodi vaspitno-obrazovnom delatnošću. Tek u funkcionalnom odnosu prema praksi ona ima i društveno i naučno opravdanje svoga postojanja.

Pedagogija se često određivala kao nauka o vaspitanju, obrazovanju i nastavi, čime se u centar stavlja obrazovani proces vaspitanja u skoli (čkolsko obrazovanje, posebno nastava). Time se pedagogija ograničavala na školsku pedagogiju, ostavljajući van svog predmeta važan, raznovrstan i bogat vaspitno-obrazovni rad van skole. Takva institucionalizacija vaspitanja i obrazovanja dovodila je do veoma uskog shvatanja i određivanja i predmeta tako shvaćene pedagogije.

Razvoj društva je nesporno uslovio i razvoj svih ostalih grana ljudskog društva. Pedagogija danas zauzima posebno mesto u razvoju svake individue i novine koje se pojavljuju utiču i na pedagogiju. Ova rad će obraditi pre svega pojam i predmet pedagogije sa osvrtom na novovekovni period i predstavnike ove nauke.