Psihopatologija i mentalna higijena
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Opšta psihologija
Tema:
Psihopatologija i mentalna higijena
MENTOR:
STUDENT:
Broj indeksa:
Kikinda, 2019. godine
Sadržaj:
UVOD............................................................................................................................................3
1. Psihopatija...............................................................................................................................4
1.1 Istorijski razvoj psihopatologije i psihijatrije.................................................................5
1.2. Psihopatologija svakodnevnog života...........................................................................6
2
1. Psihopatija
Normalno i nenormalno ponašanje – psihologija se bavi proučavanjem
raznih vrsta duševnih poremećaja, izučava nenormalno ili abnormalno
ponašanje. Veoma je teško povući oštru granicu između normalnog i
nenormalnog ponašanja jer gotovo svi ljudi pokazuju u nekim situacijama
ponašanje koje bi se moglo smatrati nenormalnim, ukoliko se javlja često.
Oštro razgraničenje normalnog i neneormalnog otežavaju različita mišljenja u
shvatanju šta je normalno, a šta predstavlja odstupanje od normalnog. Dva
merila koja se koriste radi razlikovanja normalnog od nenormalnog ponašanja
su:
- odstupanje od oblika ponašanja koje srećemo kod pretežne većine
stanoviništva
- prisustvo – nepostojanje određenih osobina
Pogodan način za utvrđivanje normalnog od nenormalnog je
utvrđivanje postojanja i nepostojanja određenih osobina. Veoma često se
navodi da normalnu osobu karakterišu emocionalna, inrtelektualna i socijalna
zrelost. Izraz zrelost se upotrebljava u značenju normalnosti, a intelektualna
zrelost podrazumeva: pravilno ocenjivanje svoje sredine i samog sebe,
4
kritičnost u rasuđivanju u relativnu samostalnost u donošenju odluka.
Socijalna zrelost podrazumeva:postojanje interesa za društvene problem,
sposobnost za saradnju sa drugima, tolerantnost u odnosima i sklad između
ličnih i društvenih interesa. Emocionalna zrelost podrazumeva postojanje:
realističnosti u ocenjivanju svojih sposobnosti i mogućnosti, sposobnosti da se
sa drugim osobama uspostave primereni emocionalni odnosi i da se drugi
vole, odsustno preterane agresivnosti i anksioznosti (Mićević Karanović, 2013).
1.1 Istorijski razvoj psihopatologije i psihijatrije
Psihopatologijom se smatralo postojanje zlih duhova i demona. Mnogi
su verovali, čak i u šesnaestom i sedamnaestom veku da je nenormalno i
neprihvatljivo ponašanje povezano sa mentalnim bolestima koje mogu biti
samo čin samog đavola. Da bi se ovo verovanje promenilo, mnogi pojedinci
koji su bolovali od mentalnih bolesti bili su mučeni u pokušaju da se iz njih
izbace demoni. Većina ljudi zna o suđenjima vezanim za veštice zbog čega su
mnoge žene bile brutalno ubijene zbog lažnog uverenja o posedovanju tih
sposobnosti. Kada metode mučenja nisu uspele da vrate osobu na zdrav
razum, obično se smatralo da su te osobe večno opsednute i kao izgubljene.
Do osamnaestog veka medicina je počela da gleda na mentalne bolesti
različito. Tokom ovog vremenskog perioda, „ludilo” je počelo da se posmatra
kao bolest van kontrole obolele osobe, a ne čin demona. Zbog toga su hiljade
ljudi koji su bili zatvarani i ograničeni na tamnice i dnevne torture, pušteni
kao azilanti na kojima su lekari počeli istraživati medicinske oblike terapije.
Danas je medicinski model i dalje pokretačka snaga u dijagnostici i
lečenju psihopatologije, iako istraživanje pokazuje moćne efekte koje
5
