Psihopatologija i mentalna higijena

                Psihopatologija je nauka koja izučava ponašanje koje odstupa od normalnog. Opšta psihopatologija istražuje i tumači poremećaje psihičkih funkcija. Opšta psihopatologija kao grana psihijatrije i medicinske psihologije, bavi se najpre fenomenološkim aspektima, simptomima i sindromima bolesti. Psihopatologija je područje koje se bavi prirodom i razvojem duševnih bolesti.

            Psihopatologija je naučna disciplina koja sistematski istražuje simptome, prirodu i činioce (nasledne, organske i socijalne) patoloških stanja i procesa u mentalnom životu. Za razliku od opšte psihologije, ona se bavi odstupanjima (aberacijama) od normalnih pojava u procesima opažanja, mišljenja, emocija, pažnje, učenja, motivacije, volje itd. Saznanja opšte psihopatologije služe kao temelj psihijatriji, kliničkoj psihologiji, ali utiču i na socijalni rad (https://sh.wikipedia.org/wiki/Psihopatologija).

Normalno i nenormalno ponašanje – psihologija se bavi proučavanjem raznih vrsta duševnih poremećaja,  izučava nenormalno ili abnormalno ponašanje. Veoma je teško povući oštru granicu između normalnog i nenormalnog ponašanja jer gotovo svi ljudi pokazuju u nekim situacijama ponašanje koje bi se moglo smatrati  nenormalnim, ukoliko se javlja često. Oštro razgraničenje normalnog i neneormalnog otežavaju različita mišljenja u shvatanju šta je normalno, a šta predstavlja odstupanje od normalnog. Dva merila koja se koriste radi razlikovanja normalnog od nenormalnog ponašanja su:

• odstupanje od oblika ponašanja koje srećemo kod pretežne većine stanoviništva
• prisustvo – nepostojanje određenih osobina

Pogodan način za utvrđivanje normalnog od nenormalnog je utvrđivanje postojanja i nepostojanja određenih osobina. Veoma često se navodi da normalnu osobu karakterišu emocionalna, inrtelektualna i socijalna zrelost. Izraz zrelost se upotrebljava u značenju normalnosti, a intelektualna zrelost podrazumeva: pravilno ocenjivanje svoje sredine i samog sebe, kritičnost u rasuđivanju u relativnu samostalnost u donošenju odluka. Socijalna zrelost podrazumeva:postojanje interesa za društvene problem, sposobnost za saradnju sa drugima, tolerantnost u odnosima i sklad između ličnih i društvenih interesa. Emocionalna zrelost podrazumeva postojanje: realističnosti u ocenjivanju svojih sposobnosti i mogućnosti, sposobnosti da se sa drugim osobama uspostave primereni emocionalni odnosi i da se drugi vole, odsustno preterane agresivnosti i anksioznosti (Mićević Karanović, 2013).