Uloga slike i crteža u nastavi prirode i društva
Objavio Emina.dragolj 15. april 2024.
Diplomski/master radovi, Pedagogija
Objavio Bokka 23. avgust 2022. Prijavi dokument
Способношћу говора обдарено је свако здраво дете, без обзира на расу, пол, степен интелигенције, или културни ниво друштва. Ову способност дете ће да реализује уз помоћ људи који га окружују и научиће језик своје средине. Први плач новорођенчета и рани облици гукања исти су свуда у свету, јер сва деца поседују исти гласовни апарат и у стању су да произведу исте звукове, без обзира да ли се они користе у његовом матерњем језику. У почетку (крајем првог месеца) дете оперише са 30, а око трећег и четвртог месеца са 120 различитих гласова. Ти гласови само делимично личе на артикулисане гласове неког језика, и многи од њих ће постепено нестајати (они који се не чују у говору средине), а током седам наредних година дете ће савладати изговор свих гласова матерњег језика или језика средине у којој живи. Прво се у дечјем “говору” појављују вокали и то редом А Е И О У, затим, при крају првог месеца, гутурали К Г Х, а последwи се јављају уснени сугласници М Б П.
Током прва три месеца, гласови се јављају спонтано и не разликују се код деце различитих народа, они су истоветни и код деце глувонемих родитеља (период спонтане вокализације), а затим почињу први облици социјалних реакција детета и започиње учење језика средине. Дете излази из фазе “универзалне фонетике” и почиње да везује звучне целине за одређена значења, приближно говорној пракси одраслих око њега, тј. започиње да учи специфични језик средине
У првих шест месеци дете прође кроз период плакања, затим гукања (гу, агу – изражавања задовољства, ситости, удобности) и тепања (ма-ма, ба-ба, па-па). Одшестог месеца дете улази у фазу разумевања туђег говора, које се скоро до краја прве године тиче разумевања звучних вредности говора и тек покоје речи (дете реагује на топао и весео глас, на повишен тон, на грдњу и сл.). При крају прве године живота, говорни органи детета оспособљени су и спремни за изговарање артикулисаних гласова. Правилну артикулацију гласова условљавају: нормално развијени говорни органи, узраст, емоционална и социјална стабилност, ментална развијеност, слух, средина у којој дете одраста. На почетку друге године дете већ разуме смисао кратких и једноставних реченица (Идемо на спавање, Идемо у шетњу, Кажи тети па-па…). У првој половини друге године, у говору деце јавиће се прве речи, али је код детета врло развијено невербално изражавање. Дете разуме и извршава једноставније налоге – Донеси лутку, Стави на сто; оно може да прати “читање” сликовница, да запамти и разуме једноставне стихове.
Дечји говор је везан за ситуацију у којој се говори, за сада и овде, али у трећој години дете може, и треба га све више подстицати на то, да прича и о нечему што му се раније догодило, а није превелик захтев и да преприча краћу причу коју је више пута чуло. Прве речи јављају се у 15-16. месецу (код неке деце и раније, код друге касније), али ако се прве речи не јаве у периоду од 24. до 36. месеца, говоримо о закаснелом језичком развоју, чије узроке треба да утврди стручњак. Девојчице прву реч изговарају пре дечака и њихов укупан језички развој у почетку је бржи, али већ на узрасту од три године не постоје разлике у језичком статусу између дечака и девојчица.
Са три године дете би требало да правилно изговара све вокале и 66% консонаната (стабилан и увежбан изговор, правилан изговор у свим положајима у речи и у сви гласовним комбинацијама). До краја четврте, али није неуобичајено и до шесте године, дете ће да савлада изговор: р, л, љ, њ, затим парова ћ-ђ, ч – џ и, најзад, парова с – з, ш – ж. На узрасту од три године дете већ користи све врсте речи, али је још увек изражена доминација именица. Дете користи једнину и множину, и поседује изузетну осетљивост (корњач је мужјак корњаче; пшеница је мама,); осећа функцију предлога у префиксима (Отпрљај ми руку; Вико, вико и навико;).
У даљем периоду развијају се обележја и односи узрочности и савладавају се падежи. У говору деце на узрасту од четири године, јављају се готово сви типови граматичких решења, мада нису усвојени сви детаљи. Око шесте-седме године савладана је већина падежа и сложених глаголских облика, али дете у 95% користи презент, а од падежа најчешће номинатив и акузатив. Падежне конструкције су редовно упрошћеније и једноставније, а није ретко ни замењивање падежа (локатив акузативом — Глава човека је једна округлина на човека).
Дужина реченице мења се са узрастом, тако што у свакој години постоји прираштај од једне речи. Просечна дужина реченице на узрасту од 5 година је 5 речи, од 7 година 7 речи. Дете на тим узрастима може конструисати и дуже реченице, али оне нису типичне. Исто тако, из разлога што у вербалној интеракцији учесници имају подједнак увид у ситуацијски контекст, уместо сложенијих, деца користе краће и једноставније форме, иако познају сложеније. Тако се, на пример, место и начин вршења радње чешће означавају прилогом, а не падежним или реченичним конструкцијама, месном или начинском реченицом (Стави једног ту, а не Стави једног под сто; Хоћеш овако да ти покажем, уместо Хоћеш да ти покажем како то да урадиш).
Због сложености синтаксичког обрасца, могло би се претпоставити да су погодбене реченице ретке на овом узрасту, али се оне врло често јављају у дечјем говору, јер деца своје понашање условљавају понашањем другог и на тај начин одмеравају свој статус (Ако ми не даш лутку, нећу ти дати чоколаду, Ако неко то једе, онда иде у болницу).
Objavio Emina.dragolj 15. april 2024.
Objavio ivanicaa7822 25. mart 2024.
Objavio Nikolic.i_ 13. mart 2024.
Komentari
You must be logged in to post a comment.