Psihomotorni razvoj dece – uloga fizioterapeuta

Моторички развој је дуготрајан процес у којем дете стиче потребне вештине и  савладава простор како би постигло самосталност и функционалну способност у свакодневном животу. Како би се сама моторика развијала мора доћи до сазревања средишњег живчаног састава у којем, кроз различите перцептивне процесе и пажњу, долази до стварања нових живчаних станица које омогућују развитак мозга. Како би дете могло користити вештине које стекне кроз сам моторички развој потребна је снага глатких, великих и малих попречно-пругастих мишића те су они заслужни за контролу дететове главе, стајање, ходање и друге активности свакодневног живота.

Дете кроз свој раст и развој сазрева и на подручју емоционалног, психичког и социјалног аспекта те су све саставнице дететова развоја уско повезане и утичу једна на другу. Сам се развој моторике може поделити на неколикоразвојних подручја, а то су: контрола главе, покрети трупа, руку и ногу.

Проматрањем и евалуацијом ових подручја се добија увид у правилност моторичког развоја детета, а такође и у развој грубе и фине моторике. Груба моторика подразумева вештине које су потребне за извођење већих покрета тела и покретања руку и ногу, тачније она је потребна за активност и покретање целога тела. Фина моторика служи за извођење прецизнијих покрета прстима и шакама. Код посматрања развоја фине моторике се посебно проматра развитак пинцетног хвата што значи дете хвата предмет кажипрстом и палцем .

Ради лакшег разумевања развоја моторике постоје ствари који се дефинирају као кључни догађаји развоја, а исто тако постоји и подела на развојне фазе моторичког развоја које показују у којем периоду треба дете знати нешто учинити. Новорођенчад карактеризирају спонтани рефлекси, но већ у се у другом и трећем месецу живота детета мишићни тонус побољшава. У периоду од  4. – 6. месеци живота дете почиње хватати предмете бимануалним хватом и самостално се окреће леђа на трбух и с трбуха на леђа.