Psihomotorni razvoj dece – uloga fizioterapeuta
Академија васпитачко медицинских струковних студија Крушевац
Одсек Ћуприја
Семинарски рад
Соматопедија
Психомоторни развој деце-улога физиотерапеута
Ментор: Студенти:
Сања Трговчевић
Ћуприја, 2023.
Садржај:
2. Правилан моторички развој детета............................................................4
3. Сколиоза
......................................................................................................6
3.1. Како уочити деформитет
..................................................................7
3.2. КАКО СЕ ЛЕЧИ СКОЛИОЗА КОД ДЕЦЕ?
................................7
4. Кифоза
.........................................................................................................8
4.1. Лечење кифозе
....................................................................................9
5. Лидоза
........................................................................................................ 10
5.1. Како изгледа дете које има лордозу кичме?
...............................10
5.2. Лечење лидозе
...................................................................................10
6. Закључак
...................................................................................................11
7. Литература
...............................................................................................12

2
Са 7 месеци почиње развој фине моторике, а око 8. месеци се дете самостално седи.
У том периоду ако дете почне падати у страну,оно ће се заштити тако да постави
руку у исту страну на коју пада. 9. месец правилног моторичког развоја карактерише
почетак пузања које је врло важно јер дете јача своје мишиће, почиње се сналазити у
простору и прелазити препреке. У периоду од 10 - 12 месеци дете самостално седи и
проводи пуно времена у стојећем положају и на тај се начин припрема за своје прве
кораке. У 13. месецу дете почиње да изводи прве самосталне кораке који су у
почетку неспретни, но већ са 17 месеци дете хода по степеницама уз придржавање.
Предвиђено време за извођење вештине трчања код деце је са 19 месеци, а од
двадесетог месеца дете стане на једну ногу и почиње да хода уз ослонац пета-прсти
Фазе развоја и прекретнице су показатељи и за докторе и за родитеље да ли постоји
девијација у моторичком развоју детета, али увек треба размишљати на начин да су
сви деца су различита и развијају се својом индивидуалном брзином.
Одступања од
правилног моторичког развоја могу се појавити већ у породилишту или после то
може приметити и сам педијатар који контролише дете. Али у многима у неким
случајевима родитељ је тај који прво уочи одређена одступања код свог детета а
затим потребно је затражити помоћ и савет од педијатра детета.
Неки од симптома
ризика за моторичког развоја су да дете до 3 месеца има проблема са храњењем и да
има превише млохави удови. Симптоми ризика за моторички развој у доби од 3-6
месеци су да дете нема контролу главе, а са 6 - 9 месеци дете користи само једну
руку и да не посеже за предметима. Ако дете од 9 - 12 месеци не пузи, постоји
могућност за одступање од правилног моторичког развоја, као и одсуство ходања до
18. месеца живота детета.
Најчешћа моторичка одступања која се могу јавити код деце до 2 године су
поремећаји мишићног тонуса који се дефинише као напетост мишићних влакана која
обезбеђују одређени положај тела у простору. Тонус мишића може бити промењен
повећањем те у том случају се ради о хипертонусу. Деца са хипертонијом
карактерише спастичност мускулатура и одсуство спонтане покретљивости.
Хипотонус је такође стање промене мишићног тонуса, код којих је мишићни тонус
посебно смањен, односно деца са хипотонусом шепају, а зглобови су им
хипермобилни.
3
Најчешћи моторички поремећај код деце је синдром дистоније, који се често јавља
због превременог порођаја или ризичне трудноће. дистонија синдром је комбинација
хипертонуса и хипотонуса, што значи да су мишићи детета на једној страни сувише
укочен са једне стране тела и превише млитав са друге.
Важну улогу у рехабилитацији детета које одступа од правилног моторичког развоја
је физиотерапеут који је члан мултимодалног тима и чији рад подстиче
неурофизиолошки развој детета и исправни обрасци кретања. Физиотерапеут
прикупља анамнестичке податке мајке и детета, врши преглед и палпацију и планира
заједно са родитељима најефикаснији план рехабилитације за дете. Едукација је
неизбежна у дечијој педијатрији родитељa.
Улогу васпитача има физиотерапеут који подстиче и учи родитеље како да начин да
самостално и стручно брину о свом детету на начин који их учи правилне начине
ношења, држања, храњења, подизања и спуштања детета кроз бебу руковање.
Примена руковања бебама је веома широка, а сам циљ је спречавање последица
кретања на начин да дете несвесно вежба по цео дан. Поред руковања бебом,
физиотерапеут едукује родитеље о вежбама које могу да раде са дететом код куће.
Такве вежбе обухватају вежбе оријентације средишње линије и вежбе за развој
мотора. Вежбе за развој моторичких способности подстичу контролу главе и трупа,
стимулишу вештину окретања а такође подстиче дете да самостално седи и стоји
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti