Metodologija pedagoških istraživanja

2 

Metodologija pedagoških istraţivanja

Da  bi  jedna  nauĉna  oblast  mogla  da  egzistira  i  da  se  dalje  razvija,  unapreĊujući  sistem 

referentnih nauĉnih  znanja, neophodno je da ima razvijene mehanizme dolaska do novih 

nauĉnih  znanja,  odnosno  razvijenu  metodologiju  nauĉnih  istraživanja.  I  pedagogija  kao 

nauka o vaspitanju ima potrebu da razvija metodologiju istraživanja svoje oblasti.  

Smisao  realizacije  pedagoških  istraživanja  sastoji  se  u  nastojanju  da  se  otkrivaju  nove 

zakonitosti, veze i odnosi u oblasti složenog fenomena vaspitanja i obrazovanja, koji imaju 

nauĉni  karakter,  u  cilju  što  obuhvatnijeg  i  što  temeljnijeg  prouĉavanja  vaspitanja  kao 

sistema  i  procesa.  Na  taj  naĉin  se  odvija  razvoj  u  oblasti  pedagogije  kao  nauke.  Nova 

nauĉna  znanja  inkorporiraju  u  sistem  nauĉnih  znanja  o  vaspitanju,  kao  predmetu 

pedagogije,  što  omogućava  proširivanje  i  produbljivanje  pedagoške  teorije,  odnosno 

teorijskih osnova pedagogije.  

Pedagoška  istraživanja  ĉiji  su  ishodi  nova  nauĉna  saznanja,  na  osnovu  primenjene 

metodologije  nauĉnog  istraživanja,  omogućavaju  unapreĊivanje  razliĉitih  elemenata 

pedagoške  prakse,  odnosno  realizacije  procesa  vaspitanja  i  obrazovanja,  u  razliĉitim 

oblastima vaspitanja i na razliĉitim uzrastima vaspitanika. Jedna od važnih karakteristika 

nauĉnog istraživanja uopšte, pa samim tim i pedagoških istraživanja, odnosi se upravo na 

mogućnosti  primene  novih  nauĉnih  znanja  u  cilju  unapreĊivanja  prakse  realizacije 

složenog fenomena vaspitanja. Zbog toga, pedagoška istraživanja imaju dvostruku ulogu, 

ulogu unapreĊivanja pedagoške teorije  i ulogu unapreĊivanja pedagoške prakse.  

Metologija pedagoških istraživanja (metodologija pedagogije) predstavlja posebnu nauĉnu 

disciplinu  u  okviru  sistema  pedagoških  disciplina.  Predmet  metologije  pedagogije  jeste 

prouĉavanje  mogućnosti  istraživanja  svih  aspekata  složenog  fenomena  vaspitanja  i 

obrazovanja,  na  svim  uzrastima  na  kojima  se  vaspitanje  i  obrazovanje  odvijaju,  odnosno 

razliĉitih  subjekata  koji  uĉestvuju  u  procesu  vaspitanja  i  obrazovanja  (dete,  vaspitanik, 

uĉenik, odrasli polaznik, vaspitaĉ, nastavnik, roditelj itd.) 

Metodologija  pedagogije  ima  svoje  ishodište  u  kljuĉnim  teorijsko-epistemološkim 

postavkama  opšte  metologije,  a  posebno  iz  oblasti  metodologije  društvenih  nauka,  kao  i