Primena igara u sistemu obrazovanja

Cilj ovog rada jeste analizirati i prikazati teorijski značaj pozitivnih i negativnih  efekata primene igara u sistemu obrazovanja kod dece i omladine . U radu će biti prikazan uticaj primene video igara na motivaciju , razvoj sposobnosti i veštine kod dece i mladih koji su uključeni ili koji će biti uključeni u sistem obrazovanja. Pod igranjem video igara podrazumevam  i video igre koje se igraju na konzolama poput Playstation-a ili Xbox-a, računarske igre i on-line igre.

U radu će biti prikazana istorija video igara i njihova klasifikacija.  Glavni fokus rada je igranje video igara i njezin uticaj na učenje kod dece koja su uključena u sistem obrazovanja. Od najranije dobi deca uče kroz igru . Jedan od prvih oblika učenja koji omogućava detetu da spozna svoju okolinu kroz vlastito iskustvo jeste igra. Danas u  vreme digitalizacije i  multimedija, video igre su postale najčešći oblik zabave i razonode. Mnoga istraživanja pokazala su da deca, koja deo svog vremena provode igrajući video igre, pojačavaju svoje sposobnosti i veštine brže od druge dece te pokazuju znatnu prednost u nekim sposobnostima vezanim za rešavanje problema, logičkog zaključivanje, percepciju i fokusiranje. Stoga je naglasak ovog rada na prikazu razvoja tih sposobnosti i pozitivnih efekata  igranja video igara koje su koncipirane kao simulacije, igre igranja uloga ili strateške igre i njihova primena u sistemu obrazovanja. Osim pozitivnih efekata na pojedine sposobnosti i učenje dece , u ovom radu spomenuću  i negativne efekte preteranog igranja video igara koji dovode do pojačane agresije, društvene izolacije i na kraju zavisnosti kao posledica u relanom životu.