Motivacija djece u mlađim razredima

4 

ИСТРАЖИВАЊЕ КРЕАТИВНОСТИ 

Креативност је сложен појам који захтијева много већу пажњу. Од почетка студија која се 
појавила средином двадесетог вјека под вођством психолога Јоy Паул Гуилдфорд, развило 
се неколико приступа проучавању овог сложеног концепта креативности. Разликују се по 
томе  да  ли  је  нагласак  стављен  на  креативну  личност,  производ,  друштво  и  могућност 
развоја креативног размишљања. (Бересан, 2008: 8). Израз креативност долази од латинске 
ријечи цреатус, што значи способност стварања нечег новог, оригиналног. Одређивање и 
дефинисање  креативности  сусреће  се  са  бројним  мишљењима  и  дефиницијама.  У 
литератури  се  наводи  да  постоји  више од  100  дефиниција  креативности  и  да  све  садрже 
контактне  тачке.  Стјепан  Озимец  каже  да  "Под  креативношћу  мислимо  на  такву 
креативност  која  ствара  нешто  ново,  другачије  од  претходног,  што  укључује  рјешавање 
проблема  на  свој  начин,  откривање  непознатог  до  тада."  (Озимец,  1996:  132-133). 
Креативност  се  изједначава  с  оригиналношћу,  док  је  неки  своде  на  примијењену  машту 
или  креативно  размишљање.  (.Озимец,  1996:  132).  Уобичајена  дефиниција  која  укључује 
већину гледишта могла би читати да је креативност урођена способност сваког појединца 
да  произведе  одређену  новост  у  већ  постојећем  стању  било  у  материјалној  или  духовној 
сфери  (рјешења,  идеје,  умјетнички  облици,  теорије  или  производи),  да  је  ова  новост 
оригинална,  економична  и  примјењива  у  одређеном  друштвеном  контексту  и  да  је 
позитивно усмјерена. (Сомолањи и Богнар 2008: 3).  

Приступ креативности 

Одговори  на  важна  питања  о  природи  креативности  нису  недвосмислени  јер  се 
креативности може приступити на различите начине. Лубарт (1994) описује пет приступа 
креативности:  мистични,  психодинамски,  когнитивни,  социјално-психолошки  и 
конфлуентни.  Стернберг  (1996)  предлаже  сличну  подјелу  у  којој  се  наводи:  когнитивни 
приступ, приступ личности и мотивације, друштвени и историјски приступ и интегративни 
приступ.  Најранији  описи  креативности,  ослањајући  се  на  сузу,  како  каже  Лубарт, 
божанску  интервенцију.  Креативна  особа  се  сматрала  празним  возилом  испуњеним 
инспирацијом од стране божанске особе. Тада појединац производи, односно утјеловљује 
надахнуте идеје добијене. Психодинамички приступ  креативности вјерује  да  креативност 
настаје  као  резултат  тензија  између  свјесне  стварности  и  несвјесних  нагона.  Фреуд  је 
вјеровао  да  пјесници  и  писци  стварају  креативне  производе  који  изражавају  несвјесне 
жеље,  друштвено  прихватљиве  начине.  Свјесне  жеље  могу  укључивати  жеље  за  моћи, 
богатством, славом, признањем или љубављу.