background image

Универзитет у Приштини – Косовска Митровица

Учитељски факултет Призрен - Лепосавић

Семинарски рад

Предмет: Oпшта психологија

Тема: Морални развој детета

Професор:

                   Студент:

Проф. др Емилија Марковић

                       Анђела Трајковић В-

17/23

background image

Лепосавић, 2024.

2

Page 3 is redacted
background image

УВОД

Данас, када говоримо о моралу или образовању – често наилазимо на 

различита тумачења (било стручна или лаичка – у свакодневном животу) 
шта   је   морал,   шта   је   морално   понашање,   шта   је   образовање,   како 
појединци   и   како   друштво   у   целини   треба   да   функционише.  Често   се 
сусрећемо   са   изједначавањем   морала,   односно   моралног   понашања   и 
религиозности,   морала   и   традиције,   као   и   многих   других   различитих 
погледа на морал. Такође, у свакодневном животу се често чују критике на 
рачун савременог друштва и понашања појединаца (посебно младих) које 
не   воде   рачуна   о   томе   да   се   морал   различито   тумачи   и   доживљава   у 
различитим историјским периодима, као и да се морал васпитава, те да 
образовање   зависи   од   истог   друштва   у   коме   се   појединац   налази,   од 
циљева, метода и средстава васпитања, од узора које појединци у друштву 
виде и евентуално усвајају, као и од активности самих појединаца. 

Да бисмо могли да говоримо о моралном васпитању, морамо прво 

рећи   шта   је   то   васпитање.   Образовање   је   сложен,   сложен   и   дуготрајан 
процес изградње и формирања личности. Она је намерна, односно има за 
циљ постизање неког циља и идеала. Образовање подразумева укупност 
утицаја које друштво у целини, друштвене групе, институције, појединци – 
разним средствима, начинима и методама врше на различите садржаје, а 
све   је   то   усмерено   ка   остварењу   циља   образовања.   Ово   је   страна 
образовања која се тиче утицаја на појединца. Друга страна се састоји у 
стварању   максималних   и   реалних   могућности   да   се   сваки   појединац 

5

Page 6 is redacted
background image

Под моралом се подразумева скуп општеобавезујућих норми и образаца 
понашања који се односе на поступке који се могу сматрати добрим или 
лошим.  Специфичност   морала   и   моралног   васпитања   је   у   томе   што   је 
историјски условљен од. историјског периода), те да је повремено потребно 
разликовати   друштвени   морал   (друштвена   морална   свест)   и 
индивидуални   морал   (индивидуална   морална   свест).   Друштвени   морал 
(циљеви   друштва,   норме   и   пожељни   обрасци   понашања)   је   основа 
моралног васпитања. Такође, специфичност морала и моралног развоја и 
васпитања је у томе што зависи и од психолошких процеса који се одвијају 
у појединцу. Зато треба поменути неке од истраживача који су се бавили 
овом проблематиком (Јевтић, 2012).

1.1. Морално васпитање

Морално   васпитање   се   састоји   од   јединства   његове   објективне   и 

субјективне стране. Објективна страна изражава моралне захтеве друштва, 
а   субјективна   страна   изражава   однос   личности   према   друштву,   према 
људима,   овладавање   друштвеним   нормама   и   захтевима,   као   и   њихово 
остваривање. Процес моралног развоја и васпитања остварује се стицањем 
одређених знања на основу којих се формира систем моралних вредности, 
развијају морална осећања и ствара морално искуство. Овај процес развоја 
је индивидуалан, јер се одвија унутар појединаца. 

Само   познавање   моралних   норми   неће   аутоматски   довести   до 

моралног,   односно   адекватног   понашања   –   неопходно   је   да   појединац 
стекне морално искуство, а то искуство стиче се прво кроз породицу, затим 
уже и шире друштвено окружење. Основни циљ моралног васпитања је 

7