Trgovina ljudima kao oblik organizovanog kriminala

Pod trgovinom ljudima se predviđa  kupovina ili držanje nekog drugog lica radi njegove ekspolatacije, zajedno sa svim drugim radnjama koje mogu biti deo pomenutog postupka  kao što su : čuvanje, sakrivanje prevoz i slično. U svim ovakvim slučajevima uvek je prisutan faktor nečije ekspolatacije. Eksploatacija se konitunuirano održava upotrebom sile, pretnje, prevare, otmice i slično. Trgovina ljudima je vid modernog ropstva, koje se zasniva na ponudi i potražnji i samim ti je vrlo unosan posao. Kako novi globalni poredak pospešuje razvijanje tehnologije, olakšano je formiranje kriminalnih organizacija koje se trgovinom ljudima.

Područja u kojima se vrši regrutacija žrtava trgoivne ljudima su u većoj meri politički i ekonomski zaostala. Veći procenat žrtava trgovine ljudima su žene (80 %) , a 70%  žena i devojaka bude prodano sa ciljem seksualne ekspolatacije

Početkom XX veka donet je prvi međunarodni dokument koji u celosti vrši regulativu zabrane trgovine belim robljem. Posle njega, 1921. doneta je Međunarodna konvencija u suzbijanju trgovine decom i ženama, u kojoj se precizno utvrđuje sistem sancionisanja za prekršioce te zabrane. Konvencija takođe predviđa kažnjavanje izvršioca ovog delikta, a takođe se i kažnjava pokušaj, nagovaranje , priprema i navođenje drugih lica u nameri da budu zloupotebljeni. Daljim tokom je usvojena Konvencija o suzbijanju trgovine licima i o ekspolataciji prostitucije drugij 1949, godine sa ciljem sprečavanja trgovine ljudima koja ima cilj u vidu  seksualne ekspolatacije, i sa ciljem totalnog  ukidanja trgovine robljem.