Aharonov-Bomov efekat

Aharonov-Bomov efekat je kvantno mehanički fenomen u kome spoljašnje elektromagnetno
polje deluje na naelektrisanu česticu, uprkos tome što se ona nalazi u prostoru gde je električno i
magnetno polje jednako nuli, međutim nisu jednaki nuli skalarni i/ili vektorski potencijal
elektromagnetnog polja. Ovaj efekat se uočava i kod magnetnog i kod električnog polja, međutim uticaj
magnetnog polja je lakše eksperimentalno izvesti te je stoga on registrovan, u toku 1960. godine, najpre
kod njega. Teorijski su 1959. godine ovaj efekat predvideli dvojica naučnika Jakir Aharonov (Jakir
Aharonov) i Dejvid Bom (David Bohm). Oni su objavili rad u Physical Review, vrhunskom
međunarodnom časopisu iz fizike, pod nazivom: „Značaj elektromagnetnih potencijala u kvantnoj
mehanici“. Oni su pokazali da postoji tesna veza sa fundamentalnim osnovama kvantne mehanike.
Naime, iz kvantne mehanike znamo da je stanje kvantnog sistema opisano jednim vektorom stanja koji
je definisan sa tačnošću do konstantnog faznog faktora. To znači da se faze svih vektora stanja mogu
istovremeno promeniti za isti iznos, bez ikakvih opservabilnih posledica, ali i da su relativne faze tih
stanja značajne pošto utiču, kao što ćemo videti kasnije, na pomak interferencione slike. Dakle, opštu
fazu talasne funkcije u kvantnoj mehanici nije moguće izmeriti. Međutim, iz efekta Aharonova i Boma
je jasno da se može meriti relativna faza dve talasne funkcije (dva snopa elektrona koji prolaze kroz prvi
odnosno drugi otvor). Ovaj efekat ukazuje i na činjenicu da se ne može zaobići kompleksna priroda
talasne fukcije