Geometrijske figure u prostoru

„Међу људима једнаких умних способности, који раде под истим условима, у предности су они који знају геометрију.“

Блез Паскал, француски математичар, физичар и филозоф.

             Геометријом су се људи почели бавити још у најранијој историји. У почетку је то било уочавање карактеристичних облика као што су круг или квадрат. На цртежима у пећинама наилазимо на интересовање људи из првобитних заједница за симетрију ликова. У даљем свом развоју човек долази и до разних својстава геометријских фигура. Углавном је то било због практичних потреба као на пример мерење површине земљишта, одакле и потиче назив геометрије. Први записи о геометрији нађени су у древном Египту и Вавилонији (некадашње краљевство Месопотамије) у периоду до око шестог века старе ере.

             Египћани су развили индуктиван метод закључивања од појединачног ка општем (на пример приметили су да један троугао има три угла, па су нацртали други троугао и приметили исто, и тако даље док нису закључили да сви троуглови имају по три угла). Пословична изрека, „Египат је дар Нила“, довољно је позната. Без блатњавих жутих вода те реке што су хиљадама година натапале земљу, не би се развила тако богата цивилизација старог Египта. Но, после великих поплава Нила, сваке би се године границе земљишних поседа избрисале и требало их је поново одредити, ваљало је, дакле, премеравати земљишта. Изградња величанствених храмова, пирамида, кипова, такође је захтевала одређена открића из геометрије. Јавила се потреба за мерењем дужине и запремине предмета. Јединице мерења нису биле прецизне, најчешће су биле изведене из димензија човечјег тела: као на пример палац, стопа или лакат.

             Геометријско знање је, по мишљењу грчких историчара, пренесено из Египта и Вавилоније у Грчку. Почетком шестог века старе ере грчки филозофи су се почели упознавати са египатском и вавилонском мудрошћу. Од тада настаје други период развоја геометрије, период систематског излагања геометрије као науке, када се све тврдње доказују. У периоду од Талеса до Еуклида, у античкој Грчкој од шестог до трећег века старе ере геометрија је заснивана на тада откривеној дедуктивној методи закључивања. Наредних два миленијума су 13 књига Еуклидових „Елемената“ биле основни уџбеник геометрије у земљама арапског Истока, у средњој Азији, у Индији и Европи.