Prirodna ishrana – prednosti dojenja
Дојење је природан начин да се детету обезбеди нутритивно богата, адекватна и безбедна храна неопходна за његов раст и развој. Бројна истраживања потврђују да дојење има изузетно важне биолошке, психосоцијалне и економске користи за дете и мајку. Током лактације долази до промена у саставу мајчиног млека, које је у свом саставу и количини увек прилагођено потребама детета. У првих шест месеци живота детета мајчино млеко обезбеђује све неопходне хранљиве материје без потребе за дохраном, која се мора увести након шест месеци искључивог дојења, с обзиром да само мајчино млеко више није довољно да задовољи енергетске потребе детета. . Упоређујући формулу са мајчиним млеком, формула млеко је само храна, док је мајчино млеко комплексна, жива хранљива течност која садржи антитела, ензими и хормони, од којих сваки позитивно доприноси здрављу.
Дојење показује краткорочне и дугорочне здравствене и економске предности за децу, мајке и друштво у целини. Процењује се да се око 302 милијарде долара годишње изгуби у свету због не-дојења. Деца која нису дојена захтевају више новца за одрастање, делом због средстава за куповину хране за бебе, а делом због болести које се чешће јављају или су теже у односу на децу која су дојена. Препоруке Светске здравствене организације (СЗО) и УНИЦЕФ-а значајно су еволуирале кроз бројне дискусије. У периоду од 1991. до 1995. СЗО и УНИЦЕФ препоручили су почетак дохране између 4 и 6 месеци. Године 1996. донета је нова резолуција са препоруком да се прихрана почне са 6 месеци. СЗО је 2002. препоручује почетак дохране са 6 месеци. Неке од међународних професионалних организација и даље прихватају ову тачку гледишта СЗО и УНИЦЕФ-а са одређеним опрезом и препоручују да се дохрана не уводи пре 17. недеље, а најкасније до 26. недеље живота.
Могу се јавити одређене компликације током дојења као што су удубљене, испуцале и болне брадавице, застоје дојке, маститис, зачепљени канали и инфекција, што захтева интервенцију медицинске сестре како би се омогућио нормалан ток и благовремено одржавање дојења.