Šta je ustav i koja je razlika između materijalnog i formalnog pojma ustava?

Ustav u materijalnom smislu predstavlja skup normi koje regulišu osnove društvene organizacije u političkoj zajednici, način vršenja državne vlasti i granice te vlasti. U formalnom smislu, ustav je najviši pisani opšti pravni akt sa najvećom pravnom snagom u hijerarhiji pravnih normi. Materijalni pojam ustava se odnosi na sadržaj i predmet regulisanja, dok se formalni pojam odnosi na pravnu formu i snagu akta. Ustav ima svojstvo ustavne neranjivosti – druge norme ga ne mogu menjati ili ukidati, već naprotiv, ustav određuje sopstvenu pravnu snagu i pravnu snagu svih drugih opštih pravnih normi u pravnom sistemu.

Koja pitanja čine sadržinu ustava?

Sadržinu ustava čine dve osnovne grupe pitanja. Prva grupa obuhvata pitanja koja se odnose na državnu vlast: načine formiranja vlasti (izbor, imenovanje), podelu vlasti između državnih organa i odnose između tih organa. Druga grupa sadrži pitanja koja se odnose na društvo i građane: principe i institucije preko kojih se odvija politički i ekonomski život u društvu, kao i povelju o pravima i slobodama građana. Kroz ove dve grupe pitanja, ustav reguliše fundamentalne aspekte državnog i društvenog uređenja, uključujući i mehanizme zaštite ljudskih prava i ograničenja državne vlasti.

Šta je razlika između rigidnog i fleksibilnog ustava?

Rigidni (čvrsti) ustav karakteriše se značajno strožijim i težim postupkom donošenja i promene u odnosu na postupak donošenja običnog zakona. Taj stroži postupak obuhvata sve faze – od inicijative za donošenje ili promenu ustava, preko načina odlučivanja o njegovim odredbama (potrebna kvalifikovana većina), do proglašenja i eventualne potvrde referendumom. Fleksibilni (meki, gipki) ustav donosi i menja obična skupština po istom postupku kao i običan zakon, pri čemu to koji će se zakon smatrati ustavnim zavisi pre svega od materije koju uređuje. Rigidnost ustava obezbeđuje veću stabilnost ustavnog poretka i otežava arbitrarne promene fundamentalnih pravnih načela.

Kako se donosi ustav i šta je ustavotvorna vlast?

Ustavotvorna vlast je originarna i neograničena vlast koja ne poznaje nikakva unapred data pravila koja bi je vezivala. Ova vlast može pripadati celom narodu ili posebno izabranim narodnim predstavnicima za njeno vršenje (ustavotvorna skupština), odnosno redovnoj zakonodavnoj vlasti. U savremenoj državi ustav najčešće donosi najviše predstavničko telo izabrano od naroda. Postupak donošenja ustava razlikuje se od običnog zakonodavnog postupka po svojoj strogosti – zahteva se kvalifikovana većina glasova, može biti predviđena obaveza referendumskog potvrđivanja, kao i drugi posebni uslovi koji garantuju demokratski legitimitet i stabilnost ustavnog akta.

Na koje načine se može izvršiti promena ustava?

Promena ustava je moguća na dva osnovna načina. Prvi način je ustavni zakon o izmenama i dopunama ustava koji tekstualno interveniše u prvobitni ustav i inkorporira se u njegov tekst, pri čemu se menja originalna formulacija ustavnih odredaba. Drugi način je ustavni amandman koji ne menja prvobitni tekst ustava, već se amandman dodaje ustavu i reguliše pitanja koja ranije nisu bila regulisana postojećim tekstom, ili pak menja određena pravila bez intervencije u originalni tekst. Bez obzira na način, zakonodavno telo pri promeni ustava ne postupa po redovnom zakonodavnom postupku, već po znatno težem postupku koji obezbeđuje stabilnost ustavnog poretka i sprečava lakše promene fundamentalnih ustavnih principa.

Ustav u formalnom smislu se definiše kao:

Najviši pisani opšti pravni akt sa najvećom pravnom snagom

Skup običajnih pravila o organizaciji državne vlasti

Zakon koji reguliše samo prava i slobode građana

Akt koji ima istu pravnu snagu kao i običan zakon

Koja pitanja NE spadaju u prvu grupu sadržine ustava (pitanja državne vlasti)?

Povelja o pravima i slobodama građana

Načini formiranja državne vlasti (izbor, imenovanje)

Povelja o pravima i slobodama građana

Podela vlasti između državnih organa

Odnosi između državnih organa

Rigidni ustav se karakteriše time što:

Postupak za njegovo donošenje i promenu je znatno stroži i teži nego za običan zakon

Se može menjati istim postupkom kao i običan zakon

Postupak za njegovo donošenje i promenu je znatno stroži i teži nego za običan zakon

Ga donosi samo neposredno narod putem referenduma

Nema veću pravnu snagu od običnih zakona

Svojstvo ustavne neranjivosti znači da:

Druge pravne norme ne mogu menjati, ukidati ili stavljati van snage ustav

Ustav može biti promenjen običnim zakonom

Druge pravne norme ne mogu menjati, ukidati ili stavljati van snage ustav

Ustav ima manju pravnu snagu od međunarodnih ugovora

Ustav se može menjati samo odlukom izvršne vlasti

Razlika između ustavnog zakona i ustavnog amandmana je u tome što:

Ustavni zakon tekstualno interveniše u prvobitni ustav, dok amandman ne menja originalni tekst već se dodaje ustavu

Ustavni zakon može donositi predsednik, a amandman samo parlament

Ustavni amandman ima veću pravnu snagu od ustavnog zakona

Ustavni zakon reguliše prava građana, a amandman organizaciju vlasti

Pretraga: Ustav Rusije

Politički sistem Rusije

одлуке које се усвајају са већином гласова чланова Савета Федерације, уколико другачији начин није установљен Уставом Руске Федерације.У области законодавства, Савет Федерације у односу на Државну думу има потчињену улогу....

Pravo

Fakultet za pravo, javnu upravu i bezbednost

14 stranica

Pravo, Seminarski radovi, Skripte

Objavio Edii2701 · 19. mart 2015.

Ustav i ustavnost, pojam, vrste i značaj

Švajcarske, Ustav Republike Francuske, Ustav Češke Republike, Ustav Rusije). U prvom slučaju on nije sastavni deo ustava, dok u drugom jeste. Taj deo najčešće nosi naziv „preambula". Preambula je, kako...

Pravo

Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju

22 stranica

Pravo, Seminarski radovi, Skripte

Objavio studenti.rs · 3. februar 2017.

Pravno politički sistem Rusije

13 Nijaz Duraković, UporednI politički sistemi, Sarajevo, 2007. 13 - Rješava sporove o nadležnosti između tijela državne vlasti; - Poslije žalbi na kršenje ustavnih prava i sloboda građana i po...

Pedagoške nauke

Internacionalni univerzitet Travnik

17 stranica

Obrazovanje, Političke nauke, Seminarski radovi, Skripte

Objavio studenti.rs · 26. decembar 2016.

Ustavno pravo

ličnosti u postupcima pred upravnim i sudskim organima. Te garancije su trojake: prvo to su garancije u vezi sa lišenjem slobode i pritvorom, drugo to su garancije poštovanja ljudske ličnosti...

Pravo

23 stranica

Pravo, Skripte

Objavio vukovic1979 · 5. septembar 2013.

Skripta za polaganje državnog ispita

Ustav donosi ustavotvorna skupština ili može da se donose u vidu programskog akta. Ustav se razlikuje po obimu materji i načinu donošenja. Po načinu donošenja ustavi se dele na oktroisane...

Opšta ekonomija

133 stranica

Ekonomija, Skripte

Objavio marimaca1 · 28. maj 2013.

Rešavanje međunardonih sporova

merama u cilju usklađivanja propisa države sa samom Konvencijom. [14] 3. Opcioni protokol Samo postojanje Konvencije nije delovalo kao dovoljno da bi se uspelo u prevenciji torture, te se pojavila...

Objavio studenti.rs · 1. maj 2020.

Savremeni politički sistemi

m izbornim jedinicama i obezbeđuje pobedu dvojici ili trojici kandidata 3. metod apsolutne većine – pobednik na izborima postaje onaj ko dobije glasove više od polovine glasača upisanih u birački...

Žurnalistika

28 stranica

Skripte, Žurnalistika

Objavio studenti.rs · 14. avgust 2018.

Savremeni politicki sistemi

razgranat sistem partijskih, policijskih i tajnopolicijskih organa... čime je kult Mao Ce Tunga doveden do vrhunca, a novine su se ogledale u sledećem: Sprovođenje su nacionalne kampanje (“cvetanje hiljadu cvetova”,...

Političke nauke

Fakultet političkih nauka

85 stranica

Političke nauke, Skripte

Objavio dragana1990 · 16. septembar 2014.

Ustavni sud Srbije

2 -Novi Ustav Republike Srbije od 8.

Pravo

14 stranica

Pravo, Seminarski radovi, Skripte

Objavio cinkovapasta · 18. januar 2013.

Ustav: pojam, sadržina, struktura, svojstva, klasifikacije, donošenje i promena

Другој групи припадају теоретичари који садржај уставне материје везују у основи за друштво. Постоје и схватања која комбинују оба наведена својства садржаја уставне материје. Присталице ових схватања везују се подједнако...

Pravo

Pravni fakultet

15 stranica

Pravo, Seminarski radovi, Skripte

Objavio SulejmanM · 1. april 2015.