Нацизам као идеологија
Нацизам је идеологија која се заснива на веровању у супериорност
Аријевске расе
, као
дела германских народа. Током Хитлерове владавине, нацисти су заговарали
успостављање јаке, централизоване владе под контролом Фирера тврдећи да на тај начин
бране немачки народ (укључујући и Немце изван Немачке) од комунизма и такозване
јеврејске завере. Коначан циљ нациста било је стварање хомогене, аутархичне етничке
државе
Хитлер је основао нацистичку државу утемељену на расно дефинисаном „немачком
народу“ и принципијелно је одбацио идеју његовог спутавања границама национализма
који је само представљао средство за постизање апсолутне супрематије. У складу са тим,
његов национализам и хипер-национализам је толерисан у циљу постизања светске
доминације Немачко-аријевске расе . Овај идеја представља основни концепт Мајн
Кампфа и промовисана је мотом
ј
едан народ, једно царство, један вођа. Нацистички однос
између народа и државе назван је н
ародна заједница“
, неологизам
У називу националсоцијалистичке идеологије појам „национал“ извире из односа грађана
и нације, док је појам „социјализам“ поново оживљен у значењу опште обавезе појединаца
према немачком народу: сва дела морају бити учињена искључиво у служби Рајха. У
пракси нацисти су истицали да је њихов циљ стварање „националне државе“ као темеља и
отелотворења заједничке воље немачког народа, уједињеног у народној заједници као
идеалном и практичном инструменту владања. Насупрот нацизму, ненационалне
социјалистичке идеологије противе се концепту нације.
Нацистичка мисао се у великој мери ослањала на милитаристичко веровање да велике
нације постају још снажније захваљујући војној сили која одржава ред и која се природно
развија и јача у рационалним, цивилизованим културама. Нацистичка партија се у свом
деловању ослањала на немачке националисте и национални понос, користећи
иредентистичка и реваншистичка осећања као и аверзију према различитим аспектима
модерног мишљења (иако је истовремено прихватала различите модернистичке идеје, као
што је дивљење снази мотора). Многи етнички Немци осећали су дубоку посвећеност
циљу стварања Велике Немачке (стари сан који је подразумевао присаједињење Аустрије
Немачкој), који се по некима није могао остварити без примене војне силе.
4
Адолф Хитлер
Адолф Хитлер био је немачки политичар и вођа Нацистичке партије који је 1933. постао
немачки канцелар (премијер, председник владе). После смрти немачког
председника Паула фон Хинденбурга 1934, Хитлер је прогласио себе за фирера (вођу)
На почетку Другог светског рата Вермахт је постигао одличне успехе и Силе Осовине су
окупирале највећи део европског копна и делове Азије. Међутим, заједнички напор
савезничких сила довео је до пораза Вермахта. До 1945. Хитлерова политика је претрпела
пораз, а Нацистичка партија је била пред распадом. Хитлеров рат за територије и
прочишћење расе проузроково је смрт десетина милиона људи, укључујући и геноцид над
око 6.000.000 Јевреја,
[1]
познатији као холокауст.
У последњим данима рата 1945, док је немачка престоница Берлин пружала последњи
отпор совјетској Црвеној армији, Хитлер се оженио Евом Браун, да би за мање од 24 сата
касније њих двоје извршили самоубиство у фиреровом бункеру.
5
