2
1.
Увод
Појам
DSL
(
Digital Subscriber Line –
дигитална претплатничка веза) први пут се
спомиње код ISDN мреже. Настао је као надградња постојеће телефонске мреже, тако да
DSL технологије не захтевају комплетну промену постојаће инфраструктуре, а ни потпуно
нову инфраструктуру, која би се користила за приступ Интернету.
Нове ДСЛ технологије омогућавају да се дигитална претплатничка петља, преко
постојећих бакарних каблова, дужине неколико километара и уз дигиталну обраду
сигнала, искористе за пренос података брзинама од неколико
Mbps
.
За неке DSL технологије се каже да су дуплексне, у смислу да су брзине идентичне
у оба правца. Међутим, многи кориснички сервиси су по природи асиметрични. Пример за
то је Интернет
Web
Приступ. И данас се најпопуларнији скуп мрежних протокола –
TCP/IP – користи како на локалним мрежама, тако и на Интернету. Када бирате
испоручиоца Интернет услуга ISP (
Internet Service Provider
), ви се у ствари повезујете у
мрежу и користите модем уместо мрежне картице, а када користите већину услуга
широкопојасних мрежа, ваша путања према Интернету најчешће креће од мрежне
картице.
Мада већина нових PC-ја и даље садржи аналогни модем, све већи број
корисника PC-ја не приступа Интернету преко аналогног модема, већ користи
широкопојасни приступ
.
1.1.
Карактеристике широкопојасног приступа
-
брзина
(најбржи аналогни модем преноси податке највећом брзином од 56
Kbps
док широкопојасни сервиси почињу од 128
Kbps
код ISDN-а и често премашују 500
Kbps
),
-
удобност
(кабловски модеми и неке врсте DSL и сателитских широкопојасних
сервиса су увек укључени и тренутно вам обезбеђују везу чим се отвори
Web
претраживач
или програм за електронску пошту, док са аналогним модемом
мора се бирати сервер и да
се сачека и до једне минуте да би се прегледала пошта или крстарило
Wеb
-ом),
-
употреба телефонских линија
(већина аналогних модема не може да стави
позив на чекање, због чега се тешко може примити нека важна порука док сте на мрежи,
док код широкопојасних система,телефонска линија остаје слободна),
-
једноставно повезивање према оперативном систему
(широкопојасни
Интернет обично користи аутоматски подешене TCP/IP мрежне параметре и требало би да
се без тешкоћа задржи широкопојасна веза у току надоградње
Windows
-а).
1.2.
DSL-
Класификација
а
Постоји више врста
DSL технологија и оне чине групу названу технологије
дигиталне претплатничке петље (што је већ поменуто) или технологије x-типа дигиталне
4
RADSL
(
Rate Adaptive
DSL) - RADSL DTM модеми могу да одреде свој сопствени
проток при инсталирању. RADSL такође могу да раде симетрично на око 800
Kbps
.
VDSL
- је систем развијен у последње време са намером да омогући пренос сервиса
врло великог протока (више од 10
Mbps
) на краћим растојањима (мањим од 1 км) између
централе и корисника. VDSL се развија као крајњи циљ ADSL-а са становишта примене
по кабловима са оптичким влакнима и на кратким наставцима реализованим кабловима са
бакарним проводницима.
ADSL
(
Asumetric Digital Subsciber Line
) - је асиметрична дигитална претплатничка
линија. Као што јој име каже, основна особина ове врсте DSL-а је асиметричност, што ову
технологију чини најзанимљивијом врстом DSL-а за кућне и мале пословне кориснике.
Асиметричност, заправо значи могућност бржег протока података у “
downstreamu
“,
односно у
протоку података од мреже ка кориснику, него што је то у “
upstreamu
“, односно
протоку података од корисника ка мрежи. Асиметрична дигитална линија омогућава
заједнички истовремени рад аналогне телефоније (POTS) и дигиталних сервиса (ISDN -
базни приступ) по истој парици. Проток у правцу централа - корисник је од 1 до 4x1,544
Mbps
, а у правцу корисник - централа од 16 до 384
Kbps
.
1.3.
ADSL-
Имплементација
а
У Великој Британији, фирма BT (
British Telecom
) започела је крајем 1998. године пилот
експерименте са својом ADSL технологијом - у северном и западном Лондону. Почетком
следеће године, компанија је објавила да планира да потроши 250 милиона фунти да би
надградила 400 локалних централа од око 5500, колико их укупно има у Великој
Британији - да би подржале ADSL услуге до краја марта 2000. године. Та прва фаза
намењена је главним урбаним областима и требало је да буде праћена инвестирањем још
500 милиона фунти са циљем да се обезбеди приступ ADSL технологији за око 65%
становништва Велике Британије у следеће две до три године. Остали, углавном људи који
живе у удаљеним областима, неће моћи да имају користи од технологије, јер она не може
да ради више од пет километара
од локалне централе.
Чињеница да су два типа модема употребљена у пилот постројењима и била
заснована на различитим комуникационим стандардима. Систем фирме
Alcatel
је користио
DMT, док је модем фирме
Fujitsu
био заснован на CAP технологији. Први је нудио бољу
перформансу на већим растојањима од локалне централе и био је мање осетљив на друге
аналогне телефонске услуге у блиском суседству. Међутим, поређено са CAP опремом
фирме
Fujitsu
, он је имао много веће кашњење. Док то није имало много последица на
претплатнике који су само желели веће брзине преузимања података, представљало је, са
друге стране, значајан проблем корисницима који су хтели да учествују у играма са више
играча.
Средином 1999. године, Европска унија (EU) је увела законску регулативу да би
присилила постојеће европске телефонске компаније да дозволе другим
телекомуникационим предузећима да изнајме од њих локалне приступне линије - то су
оне бакарне жице које иду од локалних централа до станова корисника. У првобитном
плану, то је требало да се изврши до јануара 2001. године. Кратко време после увођења
прописа Европске уније, регулатор британске владе за телекомуникације (OFTEL) је
објавио предлог за отварање локалних телефонских линија фирме
British Telecom
ка
5
другим мрежама као понуду за повећање расположивости брзих приступа Интернету у
Великој Британији. Програмирано за јули 2001. године, то је требало да отвори пут
другим операторима телекомуникација да могу да користе своју сопствену DSL
технологију да би обезбедили широкопојасне услуге за кориснике, укључујући ту и стално
укључен
приступ
на
Интернет
и
видео
по
захтеву.
Средином 2000. године су ADSL услуге фирме
British Telecom
стигле на тржиште.
Оне су подразумевале и производе на мало - намењене потрошачима - и производе за
продају на велико - који су омогућили конкурентским добављачима Интернет услуга да
понуде слично ADSL повезивање крањим корисницима. Они су користили модеме
засноване на DMT технологији који су били типично расположиви са брзинама за
преузимање података између 512
Kbps
и 2
Mbpsс
, а са константном брзином предаје
података ка мрежи од 256
Kbps
. Неки од кућних корисника су користили USB везу на PC
рачунар и били су обично засновани на односу надметања за приступ од 50:1, док су
скупљи пословни пакети
користили
Ethernet
везу и однос надметања од 20:1.
Како се приближавала 2000. година,
British Telecom
је објављивала да инсталира
ADSL брзином од 5000 крајњих корисника месечно - са плановима да се то повећа на
15000 до марта 2001. године. Међутим, уз неке извештаје који су предвиђали да би број
ДСЛ претплатника порастао са 4,5 милиона у 2000. години на 100 милиона до 2005.
године, не много више од 2% станова у Великој Британији имало је широкопојасну везу у
то време. Ово је поређено са 6% станова у САД и Француској и 3,3% у Немачкој. У
деловима Азије узлет ADSL технологије је још бољи, са Хонг Конгом који има 7,6%
станова спремних за широкопојасну везу, Сингапур 4% и Тајван са скоро 2%. У Јужној
Кореји више од једног од три домаћинства има широкопојасну везу.
7
Ово је апликација заснована на ресурсима Интернета која омогућава корисницима да
приступају информацијама које су смештене на серверској бази података коришћењем
Web browser
-а. Овај сервис стимулише изградњу базе података медицинских извештаја,
омогућавајући корисницима добијање и прегледање информација о пацијeнту, дијагнози,
рецептима и графичких података као што је рендгенски снимак. Са телемедицином
доктори се могу квалитетније бринути о својим пацијентима. Лекари на тај начин примају
најновије податке о својим пацијентима из друге болнице или медицинске установе као и
историју болести, а могуће су и консултације са специјалистима.
Учење на даљину
(
Distance learning
)
Интерактивно образовање обећава револуционарне промене у образовању младих и
одраслих
Distance learning
сервиси подразумевају интерактивне програме едукације у
школама, кућне допунске образовне материјале за студенте и ученике, образовно-забавне
програме намењене предшколској деци који укључују елементе интерактивног учења или
једноставне игре из којих се може доста научити, виртуелне учионице и још много тога.
Интерактивне мрежне игре
(
Interaktive Hemvork Games
)
Ове апликације подржавају интерактивне компјутерске игре за више учесника преко
мреже засноване на IP технологији. Након претплаћивања на овај сервис корисник може
да бира жељену игру из менија. Сервис потом покреће изабрану игрицу са удаљеног
драјва.
Interaktive Hemvork Games
покрива читав спектар компјутерских игара од ауто
трка за више играча до акционих игара базираних на Јава програмском језику.
Радио и ТВ
(
Broadcast audio
& TV)
Ово је апликација која хвата и дистрибуира “живе“ ТВ или аудио емисије преко мреже
базиране на IP протоколу, на тај начин демонстрирајући емитовање “уживо“ путем АДСЛ
супербрзог Интернета. Са ADSL технологијом, аудио и видео токови захватају само део
пропусног опсега тако да корисници могу да наставе сурфовање Интернетом док слушају
музику CD-квалитета или гледају “живи“ ТВ пренос.
Online
куповина
(
Online Shopping
)
Ове апликације покривају велики део приозвода који се продаје на Интернету: CD
продавница у којој купци пре куповине могу преслушати делове CD-а, продавница модне
одеће где се продаје гардероба коришћењем
Virtual Realitu
(VR) алата помоћи којих је
могуће прегледати модел са свих страна (3D) пре него што се купи, видео продавнице у
којој купци могу гледати видео инсерте са касета и DVD- а пре формалне куповине.
2.2.
ADSL-
Предности
а
-
омогућује сталну везу са Интернетом уз повољне цене (потребно је имати рачунар
са слободним USB прикључком или мрежну карту (
Ethernet
)),
-
могуће је одабрати разне пакете, везане за брзине протока (256/64
Kbps
,512/128
Kbps,
768/192
Kbps
, итд.),
-
реализација је преко постојаће телефонске линије и кућне инсталације (задржавате
постојећу телефонску линију, уз уобичајено обављање телефонских разговора),
-
ADSL сервис се може реализовати без обзира на тип телефонског прикључка,који
корисник има (аналогни, ISDN или др…); једини услов је да се корисник налази на
подручју на којем је могућа инсталација ADSL прикључка,
