SEMINARSKI RAD
Predmet: Tehnološko inžinjerstvo
Tema: AGREGATNA STANJA
Profesor:
Student:
Doc. Mirjana Beara
Danica Slavković
Decembar, 2020. Godine
Novi Pazar
2
SADRŽAJ
1. UVOD
3
2. ČVRSTO AGREGATNO STANJE
4
2.1. Kristalno stanje
4
2.2. Struktura kristala
5
2.2.1. Metalni kristal
7
2.2.2. Amorfno stanje materije
8
3. GASOVITO STANJE AMTERIJE
9
3.1. Gasni zakon
10
4. TEČNO AGREGATNO STANJE
11
5. PLAZMATIČNO STANJE MATERIJE
12
6. ZAKLJUČAK
15
LITERATURA
16
4
2. ČVRSTO STANJE MATERIJE
Tela koja se nalaze u ovom agregatnom stanju imaju stalan oblik i zapreminu. Atomi i
molekuli čvrstih tela osciluju oko tačno određenih ravnotežnih položaja. Energija uzajamnog
delovanja čestica mnogo su veće od srednje energije njihovog toplotnog kretanja.
Tela u čvrstom stanju mogu biti kristalna i amorfna. U kristalnim telima atomi su
pravilno raspoređeni u prostoru i samo osciluju oko ravnotežnih položaja. U amorfnim telima
čestice isto osciluju oko ravnotežnih položaja, ali je njihov prostorni raspored neuređen.
Slika 1.
Čvrsto stanje materije (kocka leda)
Postoje dva oblika čvrstog stanja materije:
Kristalno i
Amorfno
2.1. Kristalno stanje čvrste materije
Kristalno stanje se smatra pravim čvrstim stanjem jer u prirodi većina čvrstih
supstanci ima kristalnu strukturu. Kod kristalnog stanja čestice su na malim rastojanjima, za
razliku od gasovitog gde su molekuli na velikim rastojanjima i interaguju tek u trenutku
sudara. U kristalnom stanju je dominantan uticaj njihovih međusobnih sila, sto rezultira
minimalnom količinom energije po čestici.
Čestice koje izgrađuju kristal mogu biti: atomi, atomske grupe, molekuli ili joni i
pravilno i periodično su raspoređene u prostoru tako da obrazuju trodimenzionalnu rešetku
koja se zove rešetka kristala ili kristalna rešetka.
Veze koje se javlјaju između izgrađivačkih čestica u kristalu su:
5
Kovalentne;
Jonske;
Vodonične;
Metalne i
Van der Valsove.
2.2. Struktura kristala
Kristalna struktura je karakteristika čvrstih tela, koja je određena pravilnom
strukturom čestica od kojih je telo građeno. Ovakva čvrsta tela čiji su atomi ili atomske grupe
pravilno prostorno raspoređene nazivamo kristalima.
Kristali mogu biti veoma malo, da se ne mogu videti golim okom ili veći kristali koji
se jasno vide. Strukturne čestice koje izgrađuju kristal nazivaju se strukturne jedinice ili
elementi i mogu biti: atomi, atomske grupe, molekuli ili joni. Raspoređeni su u čvorovima
kristalne rešetke i grade određenu geometrijsku konfiguraciju. Najjednostavniji raspored
jediničnih ćelija u kristalu je geometrijska struktura osnovna kubična (kocka) gde su sve ivice
i svi uglovi isti. Jedinice kristala koje sadrži najmanji mogući broj strukturnih jedinica ili
elementa naziva se jedinična ili elementarna ćelija kristala. Ona predstavlјa osnovni
paralelopiped određen sa tri vektora (a,b,c). Pravilnosti prostorne raspoređenosti atoma se
izražavaju i kod eksternih osobina kristala, npr. kod kristala natrijum hlorida (kuhinjske soli).
Vidlјivo je da svaki kristal natrijum hlorida predstavlјa gotovo savršenu kocku. U ovom
slučaju se ta pravilnost proteže na veliki deo, odnosno na celi komad ispitivanog materijala,
pa se ta osobona naziva
makrokristalnošću
, a materijal - monokristal. U protivnom slučaju tj.
kada se pravilnost proteže na malu oblast materijala, tada kristalnost postoju u malim
razmerama pa se osobina naziva
polikristalnošću
, a materijal - polikristal. Kristalna struktura
daje čvrstim materijalima veću mehaničku čvrstinu, dok sa druge strane nepravilna (amorfna)
struktura utiče na žilavost. Proces promene agregatnog stanja supstance, iz tečnog u čvrsto,
pri čemu dolazi do formiranja kristala koji imaju pravilnu strukturu se naziva kristalizacija.
Slika 2.
Kristalna struktura Natrijum-Hlorida.
1
Slika 3. Prosta rešetka
2
Osnove kristalne rešetke
3
:
1
Štajner, D., Kervešan, S., (2014), Hemija, poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 25 str;
2
Isto, 26 str.
3
Štajner, D., Kervešan, S., (2014), Hemija, poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 27 str.
