UVOD – Finansijsko tržište
Finansijsko tržište predstavlja organizovan prostor gde se na određenom mestu, u , u odrđenom
vremenu I pod jasno definisanim pravilima susreću ponuda I tražnja, kao osnovni elementi svakog tržišta.
1
Finansijski sistem jedne zemlje predstavlja skup tržišta, institucija, zakona, propisa i tehnika
pomoću kojih se trguje finasijskim instrumentima, određuje cena finansijskim instrumentima i pružaju
druge finasijske usluge.
.
Finnasijska tržišta obveznica i akcija su bitna kod usmeravanja finansijskih sredstava od onih koji
ne zanju da ih produktivno uposle ka onima koji to znaju, što dovodi do više ekonomske efiksnosti.
Aktivnosti na ovim tržištima imaju direktan učinak na bogatstvo pojedinca, preduzeća i ponašanja
potrošača, kao i na ukupan rezultat cele privrede.
2
1. AKCIJE
Akcije predstavljaju dugoročne hartije od vrednosti kojima se potvrđuje da je njihov imalac uneo
odgovarajući ulog u osnovnu glavnicu
a.d.,
kao i da ima određena prava u tom društvu. Akcije treba da
imaocu osiguraju trajan prihod u vidu
dividende
. One predtstavljaju masovne hartije od vrednosti. Izdaju se
u velikom broju, od po nekoliko hiljada primeraka.
Akcije su hartije od vrednosti sa
promenljivim prihodom
, jer se dividenda isplaćuje u zavisnosti od
visine čiste dobiti
a.d.
Svaka akcija se sastoji iz dva dela, a to su plašt akcije i kuponskog tabak. Prvi deo sadrži osnovne
podatke o samoj akciji: oznaku da je ta hartija od vrednosti akcija i koja je vrsta akcije, naziv i sedište
akcionarskog društva - emitenta, naziv i sedište kupca ili pak, oznaku na koga akcija glasi, iznos na koji
glasi akcija (nominalnu vrednost akcije), broj akcija i ukupan obim emisije, prava iz akcije, mesto i datum
izdavanja, oznaku serije i kontrolni broj akcije, redosled emisije, faksimil potpisa ovlašćenog lica i pečat
emitenta. Kuponski tabak sadrži osnovne podatke o isplati dividende: redni broj kupona za naplatu
1
B. Vasiljević: Osnovi finansijskih tržišta, Beograd, 2002.
2
Ž. Jeremić: Finanijska tržišta, Beograd, 2003.
1
Finansijski
posrednici
Finansijska
tržišta
Suficitarni
sektori
Suficitarni
sektori
Deficitarni
sektori
Deficitarni
sektori
dividende, broj akcije po kojoj se dividenda isplaćuje, naziv akcionarskog društva – emitenta, godinu u
kojoj se dividenda isplaćuje, faksimil ovlašćenog lica i pečat emitenta.
Emitent može da, umesto štampanja akcije, izda potvrdu koja bi sadržala iste elemente kao i plašt
akcije s tim što ona onda mora biti overena od strane banke kod koje emitent ima otvoren depo račun.
Karakteristike akcija su:
3
Akcije izdaju akcionarska društva
, i to tek nakon upisa akcionarskog društva u sudski registar.
Akcije mogu izdati i preduzeća, banke, organizacije za osiguranje i druge finansijke organizacije.
Svaka akcija reprezentuje
jedan deo kapitala društva
, odnosno ulog koji je imalac uneo u
osnovnu glavnicu. Akcije ne daje vlasniku da poseduje pravo nad uplaćenim sredstvima, već ta
sredstva postaju u času uplate vlasništvo društva. Dakle, imalac stiče određena prava, ali on može
raspolagati slobodno samo sa akcijama.
Akcije daju akcionaru određena prava
. Bez obzira na vrstu akcije, akcionar uvek ima pravo na
dividendu i na deo likvidacione ili stečajne mase, koja preostane kada su podmireni poverioci
društva. Ta prava su obligaciono-pravnog karaktera, a ako akcionar ima pravo na upravljanje
društvom onda u u pitanju akcije sa pravom učešća.
Akcije su nedeljive
. Akcionar ne može prava koja proizilaze iz akcije da podeli na dva ili više
lica. U slučaju ako postoji više od jednog vlasnika akcije, vlasnici čine u a.d. jednog akcionara. U
knjigu akcija se upisuje ime zajedničkog punomoćnika.
Nominalna vrednost
akcije je njena prva procenjena i planirana vrednost sa kojom se akcija prvi put
emituje na tržište.
Prometna vrednost
akcije može biti različita od njene nominalne vrednosti; može biti jednaka, da bude
iznad ili ispod nominalne vrednosti akcije. Nominalna vrednost se može menjati kod narednih emisija
akcija, što zavisi od prometne vrednosti akcija. O promeni nominalne vrednosti odlučuju preduzeće,
reprodukciona banka i novčana berza akcija. Nominalna vrednost akcija se utvrđuje na osnovu kapitala
preduzeća i poređenjem jedinične vrednosti akcije iste ili slične delatonosti na domaćem ili stranom tržištu.
Polazni broj akcija se utvrđuje podelom planiranog osnivačkog kapitala sa utvrđenom nominalnom
vrednosti. Prodaja prve emisije akcija može biti najviše do 50% vrednosti osnivačkog kapitala.
Bruto profit
preduzeća predstavlja razliku između ukupnog prihoda i troškova, a
neto profit
se dobija
kada se od bruto profita odbiju obaveze prema državi. Krajnji poslovni cilj preduzeća je stvaranje što većeg
neto profita po jednom zaposlenom, po jedinici proizvoda, po jedinici snage proizvodne opreme ili po
jedinici izgrađenog građevinskog prostora preduzeća
Dividenda
je udeo jedne akcije u neto profitu preduzeća. Ona je određena putem novčane berze akcija,
na osnovu bilansa preduzeća, izveštaja reprodukcione banke i ocene boniteta preduzeća. One se isplaćuju
jedanput godišnje, na osnovu stanja bilansa akcija.
3
B. Ljutić: Bankarskoi berzansko poslovanje: investicije, institucije, regulative, MBA Press, 2004.
2
Troškovi finansiranja prioritetnih akcija:
5
1.2. FINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJA
Prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena za razliku od
redovnih koja zavisi od visine ostvarenog neto dobitka. Vlasnici prioritetnih imaju prednost pri isplati
dividendi. Mogu biti kumulativne prioritetne akcije u slučaju da preduzeće neke godine ne isplati dividende
iz nekog razloga, kumulaciju kao obavezu preduzeća prematim akcionarima i obezbeđuje pravo isplate
dividendi preostalog neto dobitka. Mogu biti participativne kada svojim vlasnicima daju pravo da pored
fiksne naplate i deo preomenljive dividende, tj. učestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka. Daju
prvenstvo pri isplati ostatka likvidacione mase, ali ne i u odnosu na potraživanja vlasnika obveznica.
Sličnosti- Prioritetne akcije i obveznice vlasnicima daju pravo naplate određen prinos u vidu dividende,
odnosno kamate u ugovorenim rokovima a taj prihod je ograničen do fiksnog prihoda i nemaju pravo na
upravljanje preduzećem a mogu ga dobiti ako postoji mogućnost zamene ovih HOV za redovne akcije.
Emisija akcija preduzeću donosi novčano primanje ali i određene troškove a te troškove čine: početni
Troškovi- koji predhode isplati dividendi kao sto su Troškovi izrade elaborate, štampanja akcija, prognoze,
propaganda, provizije posrednika i sl. Što se tiče dividende u obračunskom smislu ona nije trošak jer se ne
pojavljuje kao rashod pri obračunu fin. Rezultata kao što su kamate ona se isplaćuje iz neto dobitka sto za
preduzeće predstavlja izdatak.
1.3. PODTIPOVI AKCIJA
a)
debenturne akcije
= slične su dugoročnim neobezbeđenim obveznicama. Nose veću sigurnost,
fiksnu kamatu i veća prava u slučaju slabijeg poslovanja
b) -
kumulativne preferencijalne akcije
= neisplaćena dividenda kumulira se tokom vremena i mora se
isplatiti pre nego što se isplati dividenda vlasnicima običnih akcija - nekumulativne = neisplaćena
dividenda se ne kumulira
c)
zamenljive preferencijalne akcije (konvertibilne prioritetne akcije)
= pravo konverzije u obične
akcije ili neke druge hartije od vrednosti (obveznice), kao i između različitih klasa akcija. Skoro 40%
novoemitovanih preferencijalnih akcija sadrži odredbe o pravu zamene za druge HoV. Obično sadrže
varante tj. dugoročne opcije koje daju pravo investitoru da kupi određen broj običnih akcija po utvrđenoj
ceni u bilo kom momentu pre isteka utvrđenog rok (cena varanta raste kada cena akcija raste).
5
B. Ljutić: isto.
4
Gde je:
D- dividenda, ugovoreni fiksni godišnji izdatak
Vo – tržišna vrednost fiksne akcije
T- trošak emisije
d)
participativne akcije
= učestvovanje u dobiti sa vlasnicima običnih akcija: prvo dobijaju dividendu po
fiksnoj stopi, potom firma isplaćuje dividendu vlasnicima običnih akcija do visine preferencijalne
dividende, a preostali višak profita se deli između vlasnika preferencijalnih i vlasnika običnih akcija.
I obične i preferencijalne akcije mogu imati više klasa (npr. A i B).
1.4. AKCIONARSKI KAPITAL
Osnovni elementi akcionarskog kapitala su:
1. Nominalna vrednost emitovanih akcija
2. Kapitalni višak
3. Akumulisani profit
1
4.1. Nominalna vrednost
Svaka akcija ima neku nominalnu vrednost – vrednost po kojoj se registruje u knjigovodstvu firme.
ali, kod akcija nominalna vrednost nije uvek jednaka knjigovodstvenoj (kao što to jeste slučaj kod
obveznica!).
Ukupna nominalna vrednost emitovanih akcija se dobija množenjem broja emitovanih akcija i
nominalne vrednosti jedne akcije.
Npr. 1€ x 100 000 akcija = 100 000 €
U razvijenim zemljama postoje i slučajevi da preduzeće emituje akcije bez nominalne vrednosti (da
bi sprečile vlasnike da se isuviše vežu za tu vrednost) - te akcije se u knjigovodstvu evidentiraju po
prodajnoj ceni koja se uzima za njihovu nominalnu vrednost. Kvotne akcije glase na određeni udeo u
kapitalu društva.
1.4.2. Kapitalni višak
U razvijenim zemljama preduzeća retko prodaju svoje akcije po nominalnoj vrednosti – to rade
samo u početnim fazama razvoja, a kasnije se trude da ih prodaju po višoj ceni i da ostvare kapitalni višak.
Npr. preduzeće iz prethodnog primera emituje još 50 000 akcija ali uspe da ih proda po 10€ svaku.
Kapitalni višak:
1. Nominalna vrednost akcija 1€ 1€ x 150 000 = 150 000 €
2. Kapitalni višak ( 10€ - 1€ = 9 €) 9€ x 50 000 = 450 000 €
Ukupna vrednost akcionarskog kapitala = 600 000 €
Cena jedne akcije 600 000€/150 000 = 4 €
5
