UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
INFORMACIONI SISTEM ZA UPRAVLJANJE
ZNANJEM
- SEMINARSKI RAD –
Alfresco – sistem za upravljanje sadrzajem
Mentor
: Prof. dr Dragana Bečejski-Vujaklija
Student
: Aleksandar Radovic 73/2010
Aleksandar Radović
Alfresco sistem za upravljanje sadržajem
Posledice povećanja obima dostupnih informacija i brzog tehnološkog razvoja jesu i
prezasićenost ljudi informacijama, ali i veći napori za njihovo organizovanje i obradu.
Takođe je sve izraženiji zahtev za visoko specijalizovanim znanjem koje je vrlo teško naći
i sačuvati. Upravljanje znanjem je šira koncepcija koja obuhvata sistem za pronalaženje,
razumevanje i korišćenje znanja kako bi se postigli definisani ciljevi. Prema nekim
mišljenjima, upravljanje znanjem je samo novo ime za bibliotekarstvo ili predstavlja
njegov logičan nastavak. Teorija i praksa upravljanja znanjem je za neke autora osnovna
paradigma u upravljanju i korišćenju "intelektualnog kapitala". Mnogi aspekti upravljanja
znanjem se prepoznaju u utvrđenoj praksi u bibliotekarstvu i upravljanju informacijama
kao što su pronalaženje i stvaranje znanja, širenje znanja, pretraživanje i čuvanje
informacija, informaciona pismenost, kreiranje baza podataka, timski rad informaciono-
tehnološka podrška.
Nastankom ogromne količine digitalnog sadržaja nastaje i potreba da se tim
sadržajem upravlja, ali da krenemo od početka. Pojavom računara pojavila se potreba da se
papirnati dokumenti skladište u elektronskoj formi i tada se javljaju prvi sistemi za
upravljanje sadržajem, kasnije postaje jasno da se ni jedan oblik sadržaja ne može efikasno
skladištiti bez upotrebe informacionog sistema za upravljanje sadržajem, a potpuno novo
doba počinje pojavom Interneta, mreže na kojoj nije potrebno samo skladištiti i arhivirati
nego takođe prikazati i ažurirati podatke. Prema tome pod pojmom sistema za upravljnje
sadržajem podrazumeva se svaki informacioni sistem koji služi za rad sa bilo kojom
vrstom sadržaja
Sredinom devedesetih godina dvadesetog veka dogodio se Internet. Globalna
mreža, koja je omogućila ljudima iz celog sveta da međusobno komuniciraju i da
razmenjuju podatke na način na koji to nikada do tada nisu činili. Od nekoliko stotina web
stranica internet je u poslednjih par godina porastao toliko da se web stranice jedva mogu
prebrojati a i najbolji web pretraživači nalaze se jako daleko od indeksiranja celokupnog
sadrzaja Interneta.
2
Aleksandar Radović
Alfresco sistem za upravljanje sadržajem
Pojam znanje je jedan od pojmova za koju svi znaju njegovo značenje, ali ga je
teško definisati. Pojmove poput činjenice, podatak, informacija često vežemo uz pojam
znanje. U kontekstu informacijske tehnologije znanje je mnogo opštije od pojmova poput
„podatak“ ili „informacija“. Podaci su skup činjenica i mjerenja, dok je informacija
organiziran, usmjeren skup podataka koji se promatra kroz dimenziju pravovremenosti.
Znanje možemo smatrati kao kontekstualne i relevantne informacije sa sposobnošću
djelovanja. Takođe, znanje je neizmjerljiv poslovni resurs koji pomaže ljudima da djeluju
bolje nego što su to mogli bez njega.
Od svih navedenih kategorija, najteže je uspostaviti odnos i povući jasnu granicu
između znanja i informacija. Opisivanje razlike između informacija i znanja je teško jer se
ove dve kategorije međusobno prožimaju i često koriste kao sinonimi. Takođe, postoje
različiti stavovi o tome da li su pojedinačni delovi zabeleženih informacija zapravo
"znanje" i da li zabeleženo znanje sadrži brojne informacije. Sumirajući navedeni prikaz i
relacije prikazane u njemu može se zaključiti sledeće:
Podatak
predstavlja osnovnu gradivnu jedinicu znanja.
Informacije
imaju veze sa opisivanjem, definicijama ili perspektivama.
Znanje
uključuje strategiju, praksu, metode ili pristupe.
Mudrost
oličava principe, pronicljivost, moral ili arhetip
Slika 2.1 :
Piramida znanja
Drugim rečima, podaci predstavljaju opažanja ili činjenice izvan konteksta, te stoga
sami po sebi ne nose nikakvo značenje. Informacije nastaju kad se podaci stave u kontekst
koji ima značenje, često u obliku poruke. Znanje predstavlja naša verovanja i vrednovanja
koja se zasnivaju na smisleno organizovanom skupu informacija (poruka) do kojih
dolazimo iskustvom, komunikacijom ili zaključivanjem.
Sam pojam znanje može da se definiše kao razumevanje određene oblasti koja u
sebi sadrži potencijal za njenu praktičnu primenu. Znanje se može proceniti prema načinu i
2. Definicija znanja
3
Aleksandar Radović
Alfresco sistem za upravljanje sadržajem
Upravljanje znanjem (engl. knowledge management, njem. Wissensmanagement)
ili menedžment znanjan je niz međusobno povezanih aktivnosti organizacija i
menedžmenta usmjerenih na strategiju i taktiku upravljanja ljudskim kapitalom, odnosno
razvoj znanja, vještina i opšta kompetencija zaposlenih, know-howa, kroz obrazovanje i
obuku, stjecanje radnog i profesionalnog iskustva i sl. Kontinuirani proces upravljanja
svim vrstama znanja da bi se zadovoljile aktualne i buduće poslovne potrebe, identificiralo,
koristilo i razvijalo znanje te stvarale nove mogućnosti.
Upravljanje znanjem odnosi se na procese koji
pomažu kompaniji dase prilagodi, adaptira organizacionoj
strukturi i da kompetentno “preživi” promene u okruženju.
Upravljanje znanjem ili “znanje” se pogrešno poredi sa
tehnologijom, što u mnogome ugrožava znanje i čini da
njegovi ključni faktori izgube na značaju zarad servera,
softvera i kablova. Ovo se dešava upravo zato što proizvođači
tehnologije predstavljaju svoje proizvode kao “rešenja za
upravljanje znanjem” i otuda zabluda. Znanje nije tehnologija
koja se bespomučno proizvodi u proizvodnim linijama. Znanje
je kako se i zašto koristi ta ista tehnologija.
Govoreći o upravljanju znanjem jedne kompanije, pričamo zapravo o know-how,
terminu koji je relativno prevodiv na srpski jezik, u bukvalnom prevodu znači znati-kako
(nešto uraditi, napraviti…), ali koji “između redova” znači – konkurentna prednost na
tržištu, zašto neko nešto bolje radi ili pravi. Know-how je veština iskorišćavanja resursa,
know-how je kompetencija jedne firme da na najbolji način odgovori zahtevima tržišta i
ujedno zadovolji svog klijenta. Know-how je kako neko dolazi do toga da je brži, bolji,
originalniji, kvalitetniji… Know-how je vitalni proces proizvodnje, sredstva i druge
poslovne prakse koje su se tokom godina razvile unutar jedne kompanije. I svako od
zaposlenih poseduje znanja koje pravi rukovodilac-menadžer mora poznavati,
upravo zato da bi ih iskoristio na pravi način – kompetentno.
Upravljanje znanjem predstavlja proces koji se odnosi na otkrivanje, obuhvatanje,
dodeljivanje i primenu znanja, na što je moguće jeftiniji način, sa ciljem da se poveća
uticaj znanja na postignuća neke organizacije. U procese upravljanja znanjem ubrajamo
(Slika 3.1):
Otkrivanja znanja
– razvoj novog tacitnog ili eksplicitnog znanja iz
podataka i informacija ili sinteza prethodnog znanja
Obuhvatanje znanja
– proces pretraživanja eksplicitnog ili tacitnog znanja
koje se nalazi u ljudima, proizvodima ili organizacijskim entitetima. Može
se odnositi i na znanje van organizacije (konsultante, konkurenciju, kupce,
dobavljače, bivše poslodavce novih zaposlenih). Ovde spadaju i procesi
internalizacije i eksternalizacije.
Organizacija i distribucija znanja
– procesi kojima se komunicira
eksplicitno ili tacitno sa drugim pojedincima. Realizuje se u mreži koju
mogu činiti pojedinci, grupe, odeljenja, organizacije.
Primena znanja
– realizuje se preko smernica i rutina. Smernice se odnose
na proces kroz koji pojedinci, koji imaju znanje usmeravaju akciju drugih
5
