Академија васпитачко – медицинских струковних студија - одсек Ћуприја
Семинарски рад
Предмет:
Фармакогнозија
Тема: Алкалоиди и масна уља
Професор: Студент:
Јагода Николић Стојковић Николина 4244
Ђурић Јелена 4319
Стаматовић Ивана 4304
Ћуприја,новембар, 2020. Година
1.Заступљеност у биљу
Алкалоиди су заступљени у многим биљкама,нарочито у вишим. Рачуна се да их у
биљном свету, у цветницама има око 10% родова. У дикотиледоним их има више него у
монокотиледоним. Садрже их биљке из 60 родова. Најважније биљне фамилије са
алкалоидима су:
Papaveraceae,Solanaceae,Loganiaceae,Rubiaceae,Asteraceae,Liliaceae.
Практично их нема у биљкама фамилија Lamiaceae,Brassicaceae,Rosaceae,Malaceae. Они се
поред тога,налазе у извесним планктонима,бактеријама,алгама,гљивама и
маховинама:сакситоксин у планктонима, пиоцијанин је плави пигмент такозваног плавог
гноја који се јавља код инфекције бактеријом
Pseudomonas aeruginosa,
алкалоиди гљиве
ражене главнице. Поред биљних,постоје и извесни животињски извори алкалоида:
пумилиотоксин средњојамеричкој жаби рода
Dendrobates
који је дериват
перхидрохинолина и тетродотоксин, отрован дериват гванидина кога садже оваријум и
јетра јапанских кугластих риба. Овај последњи блокира промет јона натријума у
мембранама нервних ћелија и изазива промене акционог потенцијала нерава.
слика бр. 1 ликоподин
Слика бр. 2 сакситоксин
Слика бр.3 пиоцијанин
Слика бр.4 пумилиотоксин
2.Својства
Алкалоиди су изузев неких,мање или више горког укуса(капсаицин је љут,аконитин
изазива пецкање и утрнулост језика а кокаин пролазну анестезију језика),безбојни,или
само извесни обојени (берберин је жут а сангвинарин црвен),оптички,активни,аморфни
или кристални,не растварају се у води, а лако се растварају у органским растварачима. Са
киселинама граде соли које се растварају у води. Алкалоиди без кисеоника у молекулу су
течни (никотин,анабазин или кониин). Раствор неких алкалоида флуоресцира(хинин).
4.Биосинтеза алкалоида
Настају у биљкама као секундарни производи метаболизма. Жива ћелија садржи
полимере- специфичне беланчевине, ензиме и нуклеинске киселине које су неопходне за
развој и преношење наследних особина на потомство и за трансформацију производа
фотосинтезе у угљене хидрате, масти и беланчевине. У биљним ћелијама се налазе
нискомолекуларна једињења- секундарни производи метаболизма у које спадају:
алаколоиди, гликозиди, флавоноиди, терпеноиди итд. Њихова улога још није расветљена.
То су екстректи који се у одређениом тренутку реактивирају у метаболозму као азотне
супстанце.
Биосинтеза алкалоида се обавља обично у корену. Код неких биљака је установљено да се
ти неки метаболички процеси одвијају у младим вршним листовима и другим зељастим
деловима. Алкалоиди се затим транспортују и нагомилавају у различитим органима
(подземни и надземни делови биљака) који се употребљавају као дроге.
Биосинтеза алкалоида се одвија као динамички процес у живој биљци и због тога, у току
године, постоје разлике у њиховој количини у појединим биљним органима.
Нагомилавање алкалоида у појединим органима биљке је неравномерно и зависи од
стадијума развоја, односно вегетационог периода и многих других природних, нарочито
спољашњих, еколошких и унутрашњих,наследних,генетски детерминисаних чинилаца.
Познавање ових збивања има велики практични значај,јер се приликом производње
дрога,може одредити оптимални момент прикупљања појединих органа,када су
најбогатији алкалоидима. Количина алкалоида у биљу најчешће
се креће око 1% међутим,
постоје изразито богате врсте у којима их има знатно више.
Приликом сагледаваља
механизма биосинтезе и упознавања путева којима биљка синтетише својствене
алкалоиде, велику улогу су одиграли радиоактивни изотопи. Применом једињења
маркираних радиоактивним изотопима, да у биосинтези алкалоида,у својству полазних
или
матичних
супстанција
учествује
неколико
аминокиселина:
орнитин,пролин,фенилаланин,триптофан,хистидин
и
антранилна
киселина.
Аминокиселине дају основу хетероцикличних система у молекулима алкалоида, док
