Срећне и несрећне породице у роману
"Ана Карењина"
- дипломски рад -
Ментор: студент:
Дубравка Поповић Срдановић Милена Јовановић
1096
Ниш, 2016.
Гогољева сатирична бриткост, Тургењевљев лиризам, психологизам и филозофичност
Фјодора Достојевског, па чак и критичко-социјални патос руске разночинске литературе."
1
У време када је Толстој задубљен у своја стваралачка трагања за новим темама после
„Рата и мира“, у руском друштву одвијају се судбоносни тренуци преломних седамдесетих година
деветнаестога века када се сасвим јасно осећају промене у односима племства и сељаштва
изазване Декретом о ослобођењу сељака из 1861. године. Заокупљеном прошлошћу, собом и
сопственим идејама, Толстоју, ипак нису промакле корените промене на руском селу које се
постепено раслојава, као ни јачање једне економски нове класе у граду „која успоставља нове
односе и постепено подрива не само економску снагу него и моралне и духовне вредности у
дотадањем руском друштву у целини.“
2
У то време одвијало се „грозничаво престројавање званичних владајућих кругова и свеопште
настојање да се законским прописима и реформама друштвених институција усмере, ограниче и
зауздају ти економски и социјални процеси, да се спољнополитичким мерама заокупи пажња
најширег слоја житеља Русије привидом њене моћи у свету и да им се ту отворе видици излаза из
њених противречности.“
3
Ова питања нису заокупљала само јавност Русије, већ су двојила и
књижевну сцену на два табора – један у коме се доказивало да су мере владе једини пут ка излазу из
њене тешке ситуације после „кримског рата“ и „кметске реформе“, и други који је у свим тим мерама
видео само систем нових обмана и замки власти. Зато су ови први (словенофили) распламсавали
патриотска осећања истичући положај „мајке Русије“ као велике силе у словенском свету, ови други
(демократе) убедљиво су доказивали „империјалистички карактер руског мешања у те покрете и
тежњу руске империје да прошири свој утицај у Европи.“
4
„
У Толстојевим дневницима, преписци и публицистичким написима из тога времена, и
упркос његовој опседнутости темама прошлости, дошла је до изражаја његова озбиљна
забринутост за руску ситуацију његова времена…Најзад, у то време је међу значајним
реформама у области брачног и породичног законодавства било у јавности третирано и питање
1
Сава Пенчић, " Руска књижевност 2", Нолит, Београд, 1978. година, стр. 196.
2
Милосава Стојнић, „Ана Карењина Лава Толстоја“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1963. године, стр.6.
3
исто, стр. 6.
4
Милосава Стојнић, „Ана Карењина Лава Толстоја“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1963. године, стр. 6.
развода брака. То питање Толстоја није могло оставити равнодушним, јер га је и много раније,
као писца, мучио проблем „породичне среће“
5
Криза у руској, нарочито феудалној породици тих година је достигла свој врхунац, па није
чудо да писци јасно уграђују овај проблем у своје романе. Није случајно у то доба и Достојевски тако
интензивно говорио о проблемима „случајне породице“ објашњавајући да се те породице формирају
и одржавају по принципу „Е, нека буде шта буде, шта има ми да се бринемо, рашће деца као и сви;
развиће се већ некако…Тако настаје неред, разједињеност и случајност руске породице…“
6
„Једно од основних попришта на коме настају те нове појаве у овом Толстојевом роману
јесте породица. Он већ у првој својој реченици носи то одређење, обећава да ће се ограничити на
међу двеју основних типова породице – срећне и несрећне. Али већ у тој првој својој констатацији
да су „све срећне породице налик једна другој, свака несрећна породица је несрећна на свој начин“
отвара се тај безброј међусобно различитих несрећних породица чији су узроци несрећа како
личној тако и још много више у друштвеној сфери, па се међе пишчевог приповедања шире на
необухват свеукупних друштвених процеса који се сваки пут на друкчији начин несрећно преламају
у породици и породичним односима.“
7
Основна тема којој су у центру породица и љубав, а која се развија сликањем породичних
ситуација пет породица: Облонских, Карењина, Шчербацких, Љевина и Вронских, покреће и читав
низ других тема и проблема од осиромашења племства преко пропадања села до критике друштва,
јер пропадањем породице „настају проблеми у васпитању деце, заоштравају се генерацијски
проблеми очева и деце, долази до отуђења коме је разлог недостатак љубави у најранијем детињству
и ишчезавање љубави из међуљудских односа уопште, јер – ако није развијена у породици, у
детињству, љубав нема корена из кога би се развила.“
8
5
исто, стр. 7-8.
6
Фјодор Михаилович Достојевски, „Пишчев дневник“, Рад, Београд, 1981, стр. 171.
7
Милосава Стојнић, „Ана Карењина Лава Толстоја“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1963. године, стр.
63-64.
8
исто, стр. 14.
док су преостале две мање заступљене али не и мање битне породице : породица Шчербацки и
породица Вронски.
Иако роман има три тока радње, два се издвајају као доминантна и прате две љубавне приче:
срећан брак Љевина и Кити и трагичну аферу грофа Вронског и Ане Карењине.
Алексеј Карењин – Ана - Вронски
Ана је млада,отмена и лепа жена, удата за царског службеника Алексеја Александровича
Карењина, који живи у Петрограду. Био је јако познат, човек са изграђеним угледом и каријером,
тотално предан своме послу. Њихов однос је коректан али без емоција због чега Ана осећа да јој је
живот монотон и празан стога сву своју љубав усмерава на свог сина Серјожу.
Роман почиње Аниним одласком у Москву, у дом њеног брата Стиве Облонског, након
сазнања да се са својом женом Доли налази пред разводом и да због тога цела породица пати. Она
путује из Петрограда за Москву као спаситељ а на крају себе доводи у ситуацију из које треба бити
спашена. На путу, у возу упознаје грофицу која иде у посету своме сину, Алексеју Вронском, и са
њом целим путем размењује приче о деци. Силазећи из воза, Ана је први пут угледала Вронског и
одмах у њему проналази извесну привлачност, али јој у истом тренутку пажњу са њега скреће тело
човека којег је прегазио воз, непријатан догађај и слика која ће је пратити до краја живота и
подстакнути је на исти трагичан крај.
Прву комуникацију са Вронским она успоставља на балу, плесајући целу ноћ, говорећи,
смејући се обоје су се у том тренутку осећали срећно. Међутим Кити Счербацки, Долина сестра, која
је заљубљена у Вронског, иако је одушевљена аниним изгледом и карактером, постаје љубоморна јер
је осетила да постоји могућност да изгубити човека ког воли.
Решивши проблем у кући свог брата Ана креће назад у Петроград. Сам њен повратак у
Петроград је и почетак њеног психичког и менталног пропадања. На станици угледавши сина и мужа
она по први пут постаје свесна колико је уствари несрећна са тим човеком, чак јој и син више не
делује лепо и савршено као некада. За њом у Петроград долази и Вронски, који је први пут истински
заљубљен. У њој се по први пут јавља сукоб између две љубави, љубав према сину и љубав према
човеку кога је упознала и те две велике љубави прогониће је до краја њеног живота, живеће
растрзана и несрећна. И поред сукоба у њој самој они настављају да се виђају због чега крећу да
