1
VISOKAŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA I TRENERA
ANAEROBNI PRAG
SEMINARSKI RAD IZ OSNOVE SPORTSKOG TRENINGA
Student Mentor
4
1. Aerobni i anaerobni energetski sistemi
Aerobni i anaerobni energetski sistemi označavaju načine na koji telo dobija
energije u različitim fizičkim aktivnostima. U nekim aktivnostima je način dobijanja
energije je aerobni , a nekim je anaerobni. Aerobni zanči sa kiseonikom.
-Aerobni energetski sistem je dominantan kada se dovoljno kiseonika doprema u
ćelije da zadovolji potrebe proizvodnje energije. Aerobne aktivnosti su vremenski
dugotrajne i nižeg intenziteta kao hodanje, trčanje, vožnja bicikla. Aerobna energija se
proizvodi u mitohondrijima. Što je veći broj mitohondrija u ćeliji time je veća
sposobnost za proizvodnju aerobne energije. Aerobne fizičke aktivnosti su odlične za
očuvanje zdravlja , jačanje srca, krvnih sudova, pluća.
- Anaerobni znači bez kiseonika. U odsustvu dovoljno kiseonika kada mišić
treba brzo da generiše silu, mišić se prvenstveno oslanja na anaerobne sisteme koji
obezbeđuju brzo dostupan izvor energije. Anaerobna proizvodnja ATP-a (
Adenosine
Triphosphate
) se odigrava unutar ćelije ali izvan mitohondrija. Sa sve većim
intenzitetom vežbanja kardiovaskularni sistem pokušava da poveća isporuku kiseonika
u mitohondrije angažovanih mišića da bi aerobno proizveli dovoljno ATP-a. Ali u
jednoj tački pri povećanju intenziteta kardiovaskularni sistem postaje nesposoban da
dopremi dovoljno kiseonika u mišiće, tako da mišići traže od anaerobnih sistem da
brzo proiuzvedu ATP. Tačka u kojoj nije dostupna adekvatna količina kiseonika
naziva se anaerobni prag.
Aeroban i anaeroban proizvodnja energije se razlikuju po tome koje supstance se
koriste za proizvodnju ATP-a , u intenzitetu vežbanja gde su mirovanje i maksimalni
napor dva načina mogućeg intenziteta. Dok je mišićna ćelija anaerobna ona koristi
masne kiseline i glukozu da proizvede ATP, ali kada angažovani mišić postane
anaeroban on se za proizvodnju ATP-a oslanja na glukozu i na sistem fosfagena .
Nusproizvod anaerobne proizvodnje ATP-a je mlečna kiselina. Mlečna kiselina je
jedan od glavnih faktora od kojeg zavisi koliko će trajati anaerobna aktivnost. Kako se
nivo mlečne kiseline povećava, tako se sprečava dalja kontrakcija tog mišića. Zbog
ovog razloga se po određenim vremenskim intervalima se smanjuje ili prekida se
aktivnost. Posle određenog vremena za odmor opet može sportista početi sa
aktivnostima. Mlečna kiselina je glavni uzrok bola u mišićima. Anaerobne aktivnosti
su velikog intenziteta i kratkog trajanja.
