     Način bankarskog poslovanja, kao i sama struktura banaka se mnogo promenila u odnosu na
početke nastanka bankarskog poslovanja zbog sve brže dinamike savremenog poslovanja.
Razvoj finansijskih tržišta sve više potiskuje depozitno kreditnu aktivnost banaka u drugi plan.
Banke su prinuđene da vrše proces transformacije iz tradicionalnog načina rada u savremene
oblike. Savremene načine poslovanja banaka prate i sve veći i kompleksniji rizici, što dovodi
do potrebe za određenim regulativama koje bi se bavile prepoznavanjem tih rizika, kao i
praćenjem i upravljanjem tih rizika. Shodno tome Bazelski komitet za bankarsku superviziju je
1988. godine sastavio Bazelski sporazum I, čija je svrha bila uvođenje jedinstvenog načina za
izračunavanje adekvatnosti kapitala u cilju ojačavanja finansijske stabilnosti. Bazel I takođe
definiše osnovne i dopunske elemente kapitala, pondere za izračunavanje kreditnog rizika po
bilansnoj   i   vanbilansnoj   aktivi.   Međutim   zbog   sve   češćih   kriza   koje   su   pratile   razvoj
finansijskog sektora, otkrile su se neke od slabosti Bazel I standarda. U cilju otklanjanja tih
slabosti 2006. godine Bazelski komitet za bankarsku superviziju je objavio novi Bazelski
sporazum II. Bazel II standard je zadržao zahteve za minimalnim kapitalom, ali je doneo i niz
drugih promena kroz koncept tri stuba. Prvi stub definiše minimalne kapitalne zahteve za
kreditni,   tržišni   i   operativni   rizik.   Drugi   stub   zahteva   jaču   superviziju   banaka   od   strane
nadležnih   institucija,   a  treći   stub   podstiče   rast  tržišne   discipline  posredstvom   zahteva  za
objavljivanje relevantnih informacija. Nakon poslednje finansijko-ekonomske krize, otkrivene
su i slabosti Bazel II standarda, koje su otklonjene novim sporazumom Bazel III čija je konačna
verzija objavljena 2013. godine. Takođe analizirana je adekvatnost kapitala bankarskog sektora
Srbije, kao i primena Bazelskih sporazuma.

Kapital banke se moze još posmatrati i analizirati kao razlika knjigovodstvene vrednosti
aktive i obaveza banke ili kao razlika tržišnih vrednosti aktive i obaveza banke. Ove dve
vrednosti bi trebalo da se podudaraju, međutim u praksi to nije uvek slucaj. Da li će se
knjigovodstvena vrednost i tržišna poklapati zavisi od toga koliko se precizno vrednuju
različite pozicije aktive, kao i od drugih faktora kao što je na primer uticaj promene kamatne
stope na tržišnu vrednost investicionog portfolia banke.

Bruto kapital banke se sastoji od:



osnivačkog ( akcijskog ) kapitala,



emisione premije,



rezervi banke,



rezervi za neidentifikovane gubitke,



neraspoređene dobiti iz ranijih perioda,



neraspoređene dobiti iz tekuće godine.

Vrednost neto kapitala banke se dobija kada se iz bruto kapitala izuzmu sledeće pozicije:



sopstvene akcije,



ulaganje u osnovna sredstva,



učešće u kapitalu pravnih lica,



nepokriveni gubitak iz ranijih perioda,



nepokriveni gubitak iz tekuće godine,



nedostajući iznos rezervi za neidentifikovane gubitke

3.1. Faktori koji određuju nivo kapitala banaka

Nivo kapitala banke određuje više faktora: strategija menadžmenta banke, vrsta i nivo
preuzetih rizika od strane banke, očekivanja akcionara (ROE), stavovi učesnika na tržištu
(klijenti, rejting agencije...) i njihova percepcija banke, kao i međunarodni standardi o
neophodnom nivou i strukturi kapitala banke (Bazel standardi) i kapitalni zahtevi regulatora
(NBS) koji se koriste u cilju očuvanja i unapređenja finansijske stabilnosti.

Vunjak, N., & Kovačević, Lj. (2011). Bankarstvo, bankarski menadžment. Subotica: Ekonomski fakultet

Subotica, strana 320.

NBS/ Osnovne informacije kapitala banaka