• Антена представља физички елемент, односно елетронску компоненту или систем
електронских компонената, чија је намена
сакупљање, односно емитовање
електромагнетних таласа.
• Оне претварају електрични сигнал у елекромагнетне таласе и обратно.
• Антене једнако добро шаљу и примају сигнал, али не истовремено. Ова карактери-
стика антена, тзв.
принцип реципроцитета,
омогућава да се може користити само
једна антена и за слање сигнала и за пријем сигнала. Наравно, ово није могуће
истовремено.
• Принцип реципроцитета не може се применити код активних антена ("паметне",
адаптивне антене) које садрже додатне електронске елементе који им омогућују да
мењају дијаграм зрачења, смер снопа, итд.
• Перформансе зависе од неколико параметара:
– појачање антене,
– дијаграм зрачења,
– резонантна фреквенција,
– поларизација и
– ефикасност.
• Важно је познавати услове у којима антена треба да ради.
• Неки од ових параметара имају смисла само на страни предаје, неки само на страни
пријема, а неки на обе стране.
Антене
•
Дијаграм зрачења описује област зрачења антене. Иако је по природи
тродимензионалан најчешће га је довољно графички приказати у две пројекције
(равни): вертикалној (
elevation, E-plane
) и хоризонталној (
azimut, H-plane
).
• Вертикална пројекција приказује како појачање антене варира када би се
антена посматрала из профила, док хоризонтална пројекција приказује
варијације појачања посматрано из птичије перспективе.
• У литератури се често користе и термини „азимутални“ (
azimuth pattern
)
и
„елевациони“ (
elevation pattern
)
дијаграм зрачења.
• Хоризонтална раван приказује вектор електричног, а вертикална вектор
магнетског поља, као ортогоналних компонената електромагнетног таласа.
Дијаграм зрачења
•
Усмереност
D
(
φ
,
θ
),
се дефинише као однос површинске густине снаге
зрачења у правцу дефинисаном угловима (
φ
,
θ
)
, који тај правац заклапа
према хоризонталној и вертикалној равни.
• Најчешће се за референтну антену узима идеална изотропна (изотрпска)
антена.
• Изотропна антена теоријски представља тачку која у свим правцима зрачи
једнаку количину енергије. Математички се то може написати као:
D
(
φ
,
θ
) =
W
(
φ
,
θ
)/
W
i
где је:
–
W
(
φ
,
θ
)
–
површинска густина снаге зрачења антене у правцу (
φ
,
θ
),
а
–
W
i
–
површинска густина снаге зрачења изотропне антене.
• Када се усмереност приказује логаритамски изражава се јединицом
dBi
, и
износиће:
d
[
dBi
]
=
10 log
D
(
φ
,
θ
).
• Неки произвођачи као референтну антену за поређење перформанси
користе полуталасну дипол антену о којој ће касније бити речи, а јединица
која се користи у том случају је
dBd
. Однос ове две јединице је:
0dBd =
2,15dBi.
Добитак антене - усмереност
