Висока школа за васпитаче струковних студија
Алексинац
Семинарски рад
ИНФОРМАТИКА СА РАЧУНАРСТВОМ
„АНТИВИРУСНИ ПРОГРАМИ“
Ментор : Студент :
Лазар Стошић Емилија Бакањ 1907
Алексинац, 2013.
Садржај
3
Они који развијају вирусе ни сами не могу зауставити њихово ширење па чак
уколико би и сами то желели. Компјутерски вируси су заправо посебан случај нечега
познатог под називом ''болесна логика'' (malicious logic) или malware.
?
ШТА СУ КОМПЈУТЕРСКИ ВИРУСИ
Компјутерски вируси
су мали програми који имају за циљ наношење штете тј.
злоупотребу. Названи су тако јер имају способност размножавања (сами себе ископирају
на више места да диску или дискети). Први вируси су били програми који су испитивали
занимљиве, пропагандне или духовите поруке на монитору. Нису били деструктивни, тако
да није било потребе развијати неку посебну заштиту. Но, ствари су се убрзо промениле.
Касних 80-тих, рачунарски вируси били су делови кода прикачени на програм као
што су биле игре или текст процесори. Били су дизајнирани тако да се извршавају када се
покрене неки од тих програма. Уписивали су се у меморију и тражили погодно тло за
ширење. Уколико би пронашли оно што траже, почео би њихов рад који се може
манифестовати на више начина.
Временом су творци вируса постајали креативнији, јер су учили нове ''трикове''.
Један од бољих била је могућност уписивања вируса у меморију, тако да би остајао
онолико дуго колико би рачунар био упаљен. То је вирусу омогућавало масовније
реплицирање. Други занимљив трик била је могућност инфицирања
boot
сектора
floopy
или
hard diska
. То је део диска који систем прво чита након укључивања рачунара.
Данас је ширење вируса по овој основи вишеструко умањено, јер програми за
заштиту од вируса чувају boot секторе, а и размена програма одвија се путем CD-а или
Интернета. CD не може бити модификован што значајно смањује могућност ширења
вируса. Ипак, уколико се подаци пре снимања на CD не провере, постоји шанса да се и
вирус ''сними'' с њим.
