1
SARŽAJ
Didaktički mediji i obrazovanje................................................................................2
Klasifikacija medija u nastavi....................................................................................4
Pedagoški efekti primene didaktičkih medija u obrazovanju....................................7
Zaključak.................................................................................................................14
Literatura.................................................................................................................15
2
1.
DIDAKTIČKI MEDIJI I OBRAZOVANJE
Od početka organizovane nastave činjeni su napori da se olakša, racionalizuje i
intenzivira proces sticanja znanja, umenja i navika. Zbog toga se u nastavi korišćena određena
nastavna sredstva i pomagala, odnosno didaktički mediji koji su posrednici između ljudskog
saznanja i objektivne stvarnosti. Računar, skulptura, maketa, geografska karta sami po sebi nisu
nastavni mediji. Oni to postaju kada počnu ostvarivati didaktičku funkciju, odnosno kada u
planiranom i sistematično organizovanom procesu služe da se ostvare ciljevi poučavanja i učenja
i kada služe lakšem razumevanju neke pojave (Vilotijević, 1999). Nastavna sredstva i pomagala
maksimalno aktiviraju učenike, olakšavaju bolje shvatanje i razumevanje prirodnih i društvenih
pojava, procesa i zakonitosti i skraćuju vreme usvajanja novih znanja. Materijal na kome učenici
stiču znanja je vrlo raznovrstan i grubo se može podeliti na nastavna sredstva i nastavna
pomagala. Pomoću nastavnih sredstava, u okviru prilagođenog nastavnog plana i programa
ostvaruju se ciljevi obrazovanja. Pri tom treba tačno definisati:
1. Koja će nastavna sredstva biti upotrebljena i kada? 2. Kako se koriste? 3. Ko ih priprema?
Didaktičke medije treba posmatrati kroz prizmu didaktičkih funkcija koje mogu ostvariti
u nastavi. Dakle, mediji su izvori odgovarajućih stimulacija, oni usmeravaju pažnju i druge
aktivnosti osoba koje uče, utiču na pripremanje modela ponašanja, uzrokuju transfer, prenose
informacije i omogućuju proveravanje uspeha. Raznovrsna, spretno korišćena i pravovremeno
upotrebljena nastavna sredstva pružaju veliku pomoć u radu nastavnicima i učenicima. Polazeći
od sposobnosti učenika stvara se određena vaspitno-obrazovna klima i određuje način
komunikacije koji podstiče nastavnu interakciju. Dobro uspostavljen proces nastave ujedno
pridonosi i zadovoljavanju nekih bioloških i socijalnih potreba učenika: za sigurnošću,
aktivnošću, samopoštovanjem, priznanjem, poštovanjem i time se doprinosi razvoju njegove
samoaktualizacije. Neprilagođeni udžbenici i literatura uopšte predstavljaju znatan deo problema
vezanih za obrazovanje dece.
Nastavna sredstva i nastavna pomagala treba da budu eksplikativna i eksplikabilna
(Lekić). Eksplikativna sredstva su onda kada se pomoću njih mogu lako objasniti predmeti,
pojave, stanja i zakonitosti u prirodi i društvu, a eksplikabilna su kada se lako shvataju,
objašnjavaju i tumače. Treba da budu tačna po sadržaju, izrazita po formi, lepa po izgledu i
podesna za korištenje.
Tačnost po sadržaju
je prva odlika nastavnih sredstava i u tom smislu
treba izbegavati sva proizvoljna i pogrešna sredstva. Bez obzira što je u pitanju elementarni
stepen saznanja, informacija pomoću nastavnih sredstava treba da bude tačna. Pogrešna sredstva
izazivaju pogrešne predstave i to se negativno odražava na obrazovanje odgovarajućih pojmova.
Izrazitost po formi
je druga odlika i u tom smislu sredstva treba da budu rasterećena od
nepotrebnih detalja koji skreću pažnju sa osnovnog odnosa na sporedne podatke o predmetima,
pojavama i stanjima koja proučavamo. Izrazita sredstva izazivaju jasne predstave.
4
Upotreba ovih nastavnih sredstava pruža odlične mogućnosti za razvoj mišljenja, pamćenja,
govora i drugih kognitivnih funkcija dece.
Veštačka nastavna sredstva se klasifikuju u taktilna, vizuelna, auditivna i kombinovana
sredstva. Taktilna nastavna sredstva su: modeli, makete, reljefi, skulptura, tekst, slike i
aplikacije, crteži i grafikoni, planovi i karte, likovne projekcije. Upotreba ovih nastavnih
sredstava, prilagođenih taktilnom percipiranju, temelji se na činjenici da su ona manje
apstraktna.
Pravilna upotreba pozitivno utiče na kvalitet predstava, trajnost znanja i razvoj
sposobnosti.
2. KLASIFIKACIJA MEDIJA U NASTAVI
Postoji mnogo klasifikacija nastavnih medija, i to prema različitim kriterijumima. Pa su
poznate razne klasifikacije medija u nastavi od Ganjea, Dejla, Eplinga i dr.
Pored razvrstavanja medije na «stare»-tradicionalne i «nove» - savremene postoje i druge
klasifikacije sa drugim kriterijumima za taksonomiju.
Tako se mediji klasifikuju na sledeći način:
•
klasifikacija prema tehničkim kriterijima (primarni, sekundarni, tercijalni),
•
klasifikacija prema ulozi koju imaju u komunikacionim procesima(prenosne, medije za
čuvanje),
•
klasifikacija prema stepenu javnosti (interpersonalno komuniciranje, komuniciranje u
malim grupama, organizaciono komuniciranja i masovno informiranje.
•
klasifikacija prema strukturi i broju medijskih elemenata(monomediji, dualni mediji i
multimediji).
Mada najprihvaćenija podela didaktičkih medija je prema čulima koja se upotrebljavaju pri
korišćenju medija. Po tom kriterijumu, mediji se dele na: Vizuelne, auditivne i audiovizuelne.
Posebne grupe čine tekstualni mediji, računari i jezičke laboratorije, simulatori i trenažeri.
Vizuelni mediji
Vizuelni mediji su najviše korišćena grupa u nastavi. U grupu izuelnih medija spadaju: slike i
crtani materijali, dijafilmovi, slajdovi, grafosskopske folije, modeli, makete i drugo.
– Crteži su jednostavne slike i šeme pojedinih pojava, stanja, uređaja i verno prikazuju izgled
predmeta, biljaka i životinja, njihova upotreba, kao i grafikona, zavisi od metodski ispravne
upotrebe u zavisnosti od prirode gradiva. Sledi primer crteža o načinima zalivanja cveća.
5
Deca se u vrtićima uključuju u negoanje biaka. Vrli često svako dete sadi svoju biljku i neguje je.
Crtež jesno prikazuje kako to treba činiti.
U vaspitno-obrazovnom radu sa decom uspešno se mogu prikazivati crteži situacija u saobraćaju,
ponašanju u raznim situacijama i sl.
- Fotografije su veoma kvalitetno vizuelno nastavno sredstvo jer verno odražavaju objekat ili
situaciju koja je predmet obrade i dobar prezentacioni materijal koji deci približava raznovrsne
sadržaje.
U savremenoj nastavi upotrebljavaju se i likovne projekcije kao što su: dijafilmovi (povezane,
nepokretne slike na celuloidnoj traci), dijaslike (pojedinačne slike koje prikazuju jedno stanje,
pojavu ili detalja) i nemi filmovi (povezane pokretne slike na celuloidnoj traci.
Najpopularnije likovne projekcije su dijafilmovi jer se može neograničeno koristiti, iako
nepromenljiv i jasno fiksiran broj i redosled slika umanjuje aktivnost deteta. Dijaslike se mogu
neograničeno dugo koristiti uz kombinovanje sadržaja i rasporeda slika prema interesovanjima
deteta i/ili koncepciji vaspitača. Pri tom odlikuje se i lakom izradom, jednostavnim korišćenjem i
skladištenjem.
- Geografske karte u nastavi upoznavanja okoline, a pri obradi istorijskih sadržaja pomažu da
dete shvati i doživi prirodne i društvene osobine predela i tla, prostorno se orijentiše i upoznaje
ekonomske, prirodne i društvene uslove ljudi i prilika iz određenog istorijskog perioda.
– Grafikoni mogu biti u obliku dijagrama (tačkice, linije, geometrijski likovi, cilindri...),
kartograma (simboli), piktograma (šema) i posebno transformiše pažnju sa ilustracije na prave
objekte u cilju jačanja aktivnosti dece.
– Kartogramom kao vizuelnim nastavnim sredstvom još više konkretizujemo geografski
prostor koji proučavamo u cilju saznavanja određenih istorijskim sadržaja.
Plakat je jedan od najrasprostranjenijih medija u slobodnom prostoru. Plakati se mogu štampati u
različitim veličinama i mogu da budu tehnički različito rešeni. Mogu se postavljati u
unutrašnjosti prostorija (prodavnice, železničke stanice, čekaonice, sportske hale, vozila javnog
saobraćaja, predvorja, obrazovne institucije, itd.), ili u slobodnom prostoru (na ulici, pored puta,
na vozilima, stadionima itd.). Plakat se najčešće koristi za promociju robe široke potrošnje, zatim
turističkih ili saobraćajnih usluga, komericijalnih priredbi. Kada se koristi za propagiranje robe
široke potrošnje, najčešće se kombinuje sa drugim medijima.
Plakat mora da se nametne primaocu, što znači da treba da bude efektno idejno i grafički rešen i
da je postavljen na odgovarajućem mestu. Idejno rešenje podrazumeva da tekst plakata treba da
bude kratak, razumljiv i ubedljiv. Grafičko rešenje treba da omogući brzu identifikaciju
proizvoda ili ideje i da, po mogućstvu, izazove želju za kupovinom, da stvori prijatno
raspoloženje.
