MEF, Beograd
Predmet:
SEMINARSKI RAD
AUTOCAD
Mentor:
Dr. Jasmina Lozanović Šajić
Student:
Radović Dušan
Br.indeksa:1004-17/2017
Beograd, 2018. godine
AutoCAD
1
UVOD
AutoCAD možemo svrstati u grupu programskih paketa namenjenih crtanju, projektovanju i drugim
vidovima primene računara u inženjerskoj praksi. Kompjuterski podržano projektovanje (CAD) predstavlja
moćnu alatku u rukama savremenog projektanta. Brzina i lakoća s kojom se crteži kreiraju ili modifikuju uz
pomoć računara predstavljaju neizmerne prednosti u odnosu na klasičan način rada.
Može se reći da granice primene AutoCAD-a postavljaju sami korisnici, jer sve što se do juče moglo nacrtati
na stari, dobro poznat način takođe možemo generisati uz pomoć AutoCAD-a. Evo nekoliko oblasti primene
u kojima je AutoCAD već pronašao svoje mesto:
- Arhitektonski crteži svih vrsta
- Dijagrami toka i organizacione šeme
- Ponude i prezentacije
- Grafikoni svih vrsta
- Crteži iz oblasi elektrotehnike, građevinarstva, mašinstva i
aeronautike
- Izrada topografskih i geografskih karata
- Grafovi i druge vrste predstava matematičkih funkcija
- Izrada logotipa, čestitki i drugih vrsta umetničkih crteža
Pri crtanju uz pomoć AutoCAD-a vi stvarate nešto mnogo složenije
od samog crteža. Računar može primati informacije o elementima
crteža na način koji će kasnije omogućiti njihovu laku dopunu,
izmenu ili različitu prezentaciju, sve u cilju izvlačenja maksimuma iz
svake od unetih informacija. Uz sve ovo korišćenje AutoCAD-a ne podrazumeva prethodno poznavanje
elektronike ni programiranja, već je njegova upotreba prilagođena potrebama savremenog korisnika.
Najnovija verzija AutoCAD 2017[1] je potisnula mnoge stare verzije, tako imamo da je verzija AutoCAD-a
2009 potisnuta još 2012. godine[2]. Možemo naći i AutoCAD aplikaciju za mobilne telefone a to je
AutoCAD 360.
AutoCAD
3
Slika 1. Izgled AutoCAD-a nakon pokretanja programa
Levim klikom miša na ikonu „Start Drawing“ otvoriti će nam se radni prozor kao na slici 2.
Slika 2. Izgled prozora AutoCAD-a nakon klika na Start Drawing
AutoCAD
4
KAKO KORISNIK KOMUNICIRA SA AUTOCAD-om
AutoCAD je program koji će slediti svaku vašu naredbu i precizno je izvršavati. Vezu sa njim korisnik
uspostavlja koristeći padajuće menije i palete sa alatkama. Preko njih se pokreću AutoCAD-ove komande.
One predstavljaju naloge kojima se AutoCAD-u zadaje određeni zadatak, recimo da nacrta liniju ili da obriše
neki element crteža. Postoji mogućnost da se komande unose i preko tastature ali je to za manje vešte
korisnike teži način u poređenju sa jednostavnim izborom mišem iz nekog od menija ili palete sa alatkama.
Delovi radnog ekrana
Radni ekran AutoCAD-a je podeljen na ukupno pet zona i to su:
- prostor za crtanje
- komandna linija
- statusna linija
- zona padajućih menija i
- palete sa alatkama tj, komandama.
Prostor za crtanje
Prostor za crtanje predstavlja vašu radnu površinu, ekvivalent crtaće table i logično, zauzima najveći deo
ekrana. Sve što crtate prikazuje se na tom mestu. Osim toga, na radnoj površini će biti vidljiv i kursor,
element u obliku krsta sa malim kvadratom na mestu preseka vertikalne i horizontalne linije. Njegova uloga
je da pokazuje trenutni položaj "alata" kojim sa služite (npr. vrha olovke pri crtanju). Pomeranje miša van
prostora za crtanje menja oblik kursora u strelicu i time sugeriše da je i njegova funkcija u tom momentu
izmenjena i svedena na mogućnost izbora neke od funkcija iz menija.
Komandna linija
Pri dnu ekrana nalazi se horizontalna površina koja služi za ispisivanje tekstualnih poruka važnih za rad i
praćenje izvršavanja komandi. Zato tu zonu i nazivamo komandnom linijom. U situaciji kada je na njoj
ispisano samo Command: znači da je AutoCAD spreman da prihvati vašu komandu, odnosnu neku od
instrukcija. U toku izvršavanja neke od funkcija za crtanje ili neku drugu namenu na komandnoj liniji će se
pojavljivati zahtevi za unos odgovarajućih parametara vezanih za izvršavanje željenog zadatka. Zato je
veoma bitno da od samog početka posebnu pažnju posvetite ovoj zoni ekrana jer preko nje AutoCAD u stvari
komunicira sa vama. Pored toga što vam prenosi poruke komandna linija služi i za beleženje toka prethodno
izvršenih komandi pa zato postoji mogućnost da pritiskom na funkcijski taster F2 otvorimo novi okvir u
kome možemo preglednije sagledati šta smo do tog trenutka uradili.
Statusna linija
Statusnom linijom nazivamo horizontalnu traku koja se nalazi u samom dnu ekrana. Na njoj se vrši prikaz
trenutnog stanja - statusa pojedinih pomoćnih aktivnosti kao što su vidljivost pomoćne mreže, ortogonalno
crtanje, korak kursora itd. Detaljnije objašnjenje ovih funkcija je sadržano u okviru šeste lekcije.
Pored toga na levom kraju statusne linije možemo pročitati koordinate trenutnog položaja kursora. Pratite
kako se te koordinate menjaju pri pomeranju miša. Ako je to potrebno pritiskom na funkcijski taster F6
možete isključiti i ponovo uključiti praćenje koordinata.
Padajući meniji
Kao i kod mnogih drugih programa orijentisanih na Windows okruženje, padajući meniji omogućavaju brži
pristup mnogim komandama i kontrolama AutoCAD-a. One su tu svrstane po tipu i svojoj osnovnoj nameni
a sve radi lakšeg pronalaženja željene funkcije. Kod stavki koje na desnoj strani imaju trougao, izbor ima za
posledicu otvaranje nove grupe funkcija pa je tada za konačni izbor neophodno strelicu kusora dovesti do
neke od dodatno ponuđenih opcija i pritiskom na levi taster izvršiti njen odabir. Stavke koje imaju na svom
kraju tri tačkice služe za aktiviranje odgovarajućeg okvira za dijalog. Kroz ovakve dijaloge se vrši detaljnije
podešavenje kod funkcija koje imaju veći broj parametara.
AutoCAD
6
Quick Setup
Quick, tj. brzi postupak podešavanja osnovnih parametara za novi crtež se sastoji iz svega dva koraka. Prvi je
izbor mernog sistema u kome želimo da radimo (ponuđeni metrički sistem je ujedno i odgovarajući), a
izborom polja Next dolazimo do dialoga u kome je potrebno odrediti drugi parametar tj. veličinu radnog
polja.
Radno polje ili Drawing Limits u terminologiji AutoCAD-a je neophodno odrediti iz čisto praktičnih razloga.
To znači da bez obzira na činjenicu da u AutoCAD-u možemo raspolagati sa teoretski neograničenom
radnom površinom, ipak je bolje da se u fazi pripreme novog crteža odlučimo i odredimo koliko prostora
želimo za osnovnu radnu površinu. U praksi se ta veličina usklađuje sa gabaritom objekta koji želimo da
prikažemo, što znači da u polja za širinu i visinu granica crteža treba uneti vrednosti koje predstaljaju stvarne
dimenzije, npr. osnove kuće, mašinskog sklopa itd. U našem primeru će te dimenzije iznositi 8000 jedinica
za širinu i 6000 jedinica za visinu radnog polja, znači 8x6m (za usvojeni odnos 1 AutoCAD jedinica = 1 mm
stvarnog prostora).
Izborom opcije Done AutoCAD završava Quick Setup i otvara novi crtež.
Advanced Setup
Advanced, ili prošireni postupak podešavanja parametara za novi crtež se sastoji iz ukupno sedam koraka
koje je potrebno preći. Prvi i peti se tiču parametara koje smo pomenuli u Quick Setup postupku, a ostali
služe za izbor pravca od koga se računaju veličine uglova (pozitivni pravac x-ose), zatim pozitivnog smera
(obrnuto od kazaljke na satu), preko izbora crteža - šablona (Title block), do mogućnosti za aktiviranje
naprednih režima crtanja što je u ovom trenutku ipak bolje isključiti izborom vrednosti No iz sedmog
dijaloga.
Na kraju, opcija Done završava prošireni postupak podešavanja i otvara novi crtež.
Mogućnost naknadne promene veličine radnog polja (LIMITS)
Ukoliko se u toku izrade crteža pojavi potreba za povećenjem ili smanjenjem veličine radnog polja, to je
moguće lako izvesti upotrebom komande Drawing Limits iz Format menija. Pri tome AutoCAD traži od
korisnika da unese koordinate prvo donjeg levog ugla formata (tipično 0.0000,0.0000 - što je dovoljno
potvrditi pritiskom na taster ENTER) a zatim i gornjeg desnog ugla i na taj načIn odredi dimenzije nove
radne površine. Treba imati u vidu da veličina radnog polja ne pretstavlja ograničenje za crtanje elemenata
koji se nalaze van definisanih granica, ali je zgodno da se njene dimenzije usklađuju sa nacrtanim objektom.
Slika 3.
Izgled prozora AutoCAD-a
