2
У В О Д
Банкарски послови су правни послови који се закључују између банкарских организација у
вези са правним прометом робе и новца и обављањем привредних услуга са новцем. Битно је да је
један субјект код ових правних послова банкарска организација. На банкарске послове се
примењују општа правна начела и принципи робноновчаног промета.
Специфичност банкарских послова изражава се у изузетном значају писмене
форме.Банкарско пословање обављају банке и друге финансијске организације – субјекти
банкарског пословања. Постоје пословне банке и централна банка. У Републици Србијицентрална
банка је Народна банка Србије.
Основни извор права у погледу банкарских послова су Закон о облигационим односима и
Законом о банкама и другим финансијским организацијама. На банке се примењује и општи
правни режим који је важећи за све привредне субјекте – Закон о привредним друштвима.Закон о
облигационим односима регулише пословање банака у члановима од 1035. до 1088.
Банке се оснивају као акционарска друштва. Овде видимо значај Закона о привредним
друштвима и разлог зашто овај закон представља извор права код банкарских послова. Банке
морају имати мининум два оснивача, између којих се склапа уговор о оснивању, којим се утвђује
износ оснивачког капитала и друга питања везана за пословање и рад банке, затим се врши упис у
привредни регистар, а поред тога банке морају да поднесу захтев Народној банци Србије за
дозволу за рад. Банка за своје обавезе одговара целокупном својом имовином, а њени оснивачи
одговарају за обавезе банке само до висине уложеног капитала (оснивачки капитал). Основачки
капитал мора бити најмање десет милиона евра у новчаном и неновчаном облику.
Постоје и специјализоване банке и неке од њих су депозитне, заложне, хипотекарне,
извозне банке итд.
Када је реч о банкарским пословима битно је истаћи како Закон о банкама регулише исте.
Наиме, у Закону (у члану 4.) су побројани послови које банке могу обављати и то су:
1. депозитни послови (примање и полагање депозита);
2. кредитни послови (давање и узимање кредита);
3. девизне, девизно-валутне и мењачке послове;
4. послове платног промета;
5. издавање платних картица;
6. послове с хартијама од вредности;
7. брокерско-дилерске послове;
8. издавање гаранција, авала и других облика јемства (гаранцијиски посао);
9. куповину, продају и наплату потраживања (факторинг, форфетинг и др.);
4
Већина држава прописује веома строге услове, који морају бити испуњени да би једна
организација могла добити статус банакарске организације и они најчешће односе на минималне
количине средстава са којима располаже и које су потребне за рад, на стручну спрему особља и
лица, на минимум резерве сигурности, на минимум услова рада и пословања итд. Поред ових
услова приликом оснивања банкарске организације захтева се претходна сагласност надлежног
државног органа.
У зависности од дужине и учесталости узајамних правних послова банчини клијенти могу
бити стални и повремени, а у односу на дужину банкарску организацију банчини клијенти могу
бити у положају банчиних поверилаца и банчиних дужника.
Изузетан значај у банкарским пословима има и кредитна способност банчиних клијената од
које зависи да ли ће банака уопште ступити у пословне односе са одређеним клијентима, као и
обим и врста банкарских послова које ће банка закључити са одређеним клијентом. Свака
банкарска организација жели претходно да се упозна са финансијским стањем и финансијским
могућностима свога клијента, јер од тога зависи висина пословног ризика који преузима банкарска
организација у пословању са конкретним клијентом.
1
Осим тога, од кредитне способности зависи
и висина обезбеђења коју банкарска организација захтева од клијента у конкретном банкарском
послу.
Одговорност банкарских организација у банкарским пословима се пооштрено регулише у
већини земаља због изузетног привредног и друштвеног значаја. Посебни облик одговорности
банкарске организације у вези је са обавезом чувања банкарске тајне, због које су многе банкарске
организације стекле или изгубиле пословни углед. Швајцарске банке познате су у целом свету у
чувању банкарске тајне и банкарска тајна се најстрожије, често и стотинама година, штити у
пракси швајцарских банака.
ВРСТЕ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА
Поједине врсте банкарских послова могу се утврдити према територијалном принципу,
односно према подручју на коме се обављају поједини банкарски послови и у том погледу
разликујемо домаће и међународне банкарске послове.
Одређене врсте банкарских послова утврђују се на основу својства банчиних клијената, па
се у том погледу разликују банкарски послови са правним лицима и банкарски послови са
грађанима.
1
Царић, С., Витез, М., Раичевић, В., Веселиновић, Ј., Привредно право, Факултет за економију и
инжењерски менаџмент, Нови Сад, 2011., стр. 263.
5
Најчешће се у стручној литератури полази од положаја банкарске организације у
конкретном послу. Уколико банка обавља поједине послове у циљу прикупљања и удруживања
средстава, банка се код тих послова појављује у положају дужника, а ако је реч о банкарским
пословима пласмана прикупљених новчаних средстава, банкарска организација је у тим пословима
у положају повериоца.
2
Полазећи од положаја банкарске организације у конкретном послу, банкарске послове
можемо поделити на:
1. активне банкарске послове – послове у којима се банкарска организација појављује у
улози повериоца;
2. пасивне банкарске послове – послове у којима се банкарска организација појављује у
улози дужника;
3. неутралне банкарске послове – послове у којима се регулишу поједине специјализоване
банкарске услуге, на тај начин да банка у тим пословима није ни у улози повериоца, а
није ни у улози дужника у вези са новчаним потраживањем.
Поједини аутори сматрају да ова подела има одређене недостатке, у смислу да није
довољно прецизна и тачна, међутим, овај рад ће се корисити овом поделом ради лакшег
проучавања банкарских послова, имајући у виду те недостатке.
АКТИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ
Као што је већ речено, активни банкарски послови су послови у којима се банкарска
организација појављује у улози повериоца, док су банчини клијенти, по правилу, у улози дужника.
Овом врстом банкарског посла банка снабдева клијенте потребним количинама новца, и на тај
начин у великој мери утиче на тржишне односе стимулишући поједине облике потрошње, али и
спречава друштвено неоправдане тржишне појаве.
Активни банкарски послови су разне врсте уговора о кредиту, ломбард и реломбард и
есконт и реесконт, који ће појединачно бити разрађени у даљем тексту овог рада.
УГОВОРИ О КРЕДИТУ
2
Царић, С., Витез, М., Раичевић, В., Веселиновић, Ј., Привредно право, Факултет за економију и
инжењерски менаџмент, Нови Сад, 2011., стр. 264.
7
равномерно и повремено годишње или полугодишње у облику ануитета који се делимично састоји
од дела враћеног кредита, а делимично од камата.
Потрошачки кредити
се одобравају грађанима на основу посебних прописа и овом врстом
кредита се усмеравају значајни делови потрошње. Потрошачке кредите могу одобравати и
производне и трговачке организације у циљу пласмана својих производа.
Хипотекарни кредит
заснива се на хипотеци на непокретностима у циљу обезбеђења
уредног враћања добијених кредита. Стамбени кредити у циљу решавња стамбених проблема и
стамбене изградње чето се комбинују са конституисањем хипотеке на стану или стамбеној згради
којима прималац кредита решава стамбене проблеме.
4
Кредит са текућег рачуна
представља посебан облик кредита. Он се може одобрити до
линије кредитне способности (зависно од очекиваних прихода) и углавном су са високим
каматним стопама.
Акцептни кредити
су кредити код којих банка клијенту не одобрава новчана средства, већ
акцептира меницу коју је на банку издао њен клијент ради повећања бонитета и квалитета
клијентове менице. Акцептирана меница најчешће се користи у кредитне сврхе, јер је банка у тој
меници главни менични дужник. Рок доспелости менице је уједно и рок враћања кредита.
Рамбурсни кредити
су посебни краткорочни банкарски кредити који се јављају у
спољнотрговинској размени. Банка отвара кредит увознику уз покриће робних доккумената,а
ставља на раслполагање извознику новчана средства.
Ванкулациони кредити
одобравају се уз обавезу корисника кредита да код банке депонује
документа са којима се располаже робом.Кад кредит буде враћен банка враћа робна документа
примаоцу кредита.
Е С К О Н Т И Р Е Е С К О Н Т
Есконт
представља банкарски посао у коме банка купује хартије од вредности пре њене
доспелости и исплаћује клијенту номинални износ на који она гласи, уз одбитак недоспелих
камата и провизије. Куповином хартије од вредности банка постаје њен власник. Уколико банка
откупљену недоспелу хартију од вредности прода некој другој банци или другом лицу, реч је о
реесконту
.
4
Царић, С., Витез, М., Раичевић, В., Веселиновић, Ј., Привредно право, Факултет за економију и
инжењерски менаџмент, Нови Сад, 2011., стр. 270.
