Seminarski rad Baze
podataka
1.Uvod
Metodologija razvoja baza podataka zahteva da se precizno
definiše šta se pod pojmom baze podataka podrazumeva, koje su
njene funkcije i kakav je njen položaj u sistemu u kome deluje.
Metodologija razvoja baze podataka treba da bude opšta, primenljiva
na sisteme bilo koje vrste, odnosno na neki "opšti sistem".
Sistem za upravljanje bazom podataka (SUBP) softverski je sistem
za čuvanje, pretraživanje podataka i predstavlja skup programa čija
je prvenstvena namena da na zahtev aplikativnih programa vrši
manipulaciju podacima. To je i jedan od načina da se korisnicima
(neprogramerima) omogući direktno korišćenje računara, tj. pristup i
rukovanje podacima.
Uopšteno govoreći, baza podataka (BP) predstavlja zbirku
uzajamno povezanih podataka, memorisanih sa kontrolisanom
redudansom, da bi optimalno služili različitim aplikacijama. Podaci su
memorisani nezavisno od programa koji ih koriste. Za dodavanje
novih podataka i modificiranje ili pretraživanje postojećih podataka
koriste se zajednički kontrolisani pristupi.
Baza podataka se definiše kao organizovan skup logički povezanih
podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na slične pojmove ili
predmete, organizovanih za određenu namenu. Znači, baza podataka
predstavlja organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi
gde podaci u bazi podataka mogu biti organizovani po više različitih
obeležja po kojima je moguće primenom odgovarajućih mehanizama
baze vršiti pretraživanja i nalaženje baš onih podataka koji su
potrebni.
1
Bor, 2010
Seminarski rad Baze
podataka
Brigu o podacima, vezama među podacima, ispravnosti podataka i
svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u
bazi podataka (DBMS – Database Management Sistem). Svi moderni
sistemi za upravljanje bazama podataka koriste relacioni model
podataka što znači da korisnik vidi bazu kao skup tabela sa slogovima,
gde je i rezultat svake operacije nad sadržajem baze podataka takođe
tabela. Pored toga relacioni model koristi veze, odnosno relacije
(relationships) za povezivanje datoteka (tabela) baze podataka u
strukturiranu celinu.
2.OPIS PROBLEMA
U seminarskom radu je izrađena baza podata za malu trgovinu.
Za izradu baze podataka podataka korišćeni su sledeći softverski alati:
ERWin 4.0, Microsoft Visio 2003., ovi softverski alati se koriste za izradu
i prikaz logičkog modela baze podataka, prikazuju logiku
funkcionisanja baze. ERWin 4.0 nam omogućuje da logički model baze
prevede u fizički model i takav izveze u neki od sistema za upravaljanje
bazom podataka. U ovom seminarskom radu je korišćen sistem za
upravljanje bazom podataka Microsoft Access 2007.
Seminarski rad se bavi izradom baze podataka dela
informacionog sistema male trgovine.
Baza podataka je izrađena na osnovu dijagrama tokova
podataka DTP informacionog sistema za malu trgovinu. Odnosno
primitivnih procesa za nabavku robe. Na zadnjem nivou dekompzicije
nalaze se svi neophodni procesi, tokovi podataka i skladišta tokova
podataka.
2
Bor, 2010
Seminarski rad Baze
podataka
automatizovanim informacionim sistemima a koji se može
jednoznačno identifikovati.
Entitet se može identifikovati svojim nazivom i atributima koji
ga bliže opiusuju.
Ključ entiteta
predstavlja atribut ili skup atributa čije vrednosti
jednoznačno identifikuju svaku pojavu entiteta.
Ključni atributi
su
atributi od kojih se ključ entiteta sastoji.
Tip entiteta može imati više ključeva –
ključevi kandidati
.
Jedan od ključeva kandidata se bira za
primarni ključ
, dok su ostali
sekundarni (alternativni) ključevi.
Ključ
je minimalan skup atributa koji na jedinstven način
identifikuje svaku pojvu entiteta.
2. Atribut
Svojstva entiteta se opisuju preko atributa. Skup dozvoljenih
vrednosti koje može imati atribut naziva se
domen
. Broj atributa koji
su od značaja za opis nekog entiteta nije fiksan i zavisi od konkretnog
procesa i obrade podataka koju treba obaviti.
Domen atributa predstavlja skup vrednosti koje neki atribut
može da ima. Definiše se tipom podataka, dužinom podataka i
opsegom vrednosti.
Takođe veoma je bitno da pri projektovanju informacionog sistema, tj.
pri modelovanju nekog sistema, da se prepozna relevantan broj
potrebnih atributa koji opisuju neki entitet.
4
Bor, 2010
Seminarski rad Baze
podataka
Atribut mora biti tako odabran da se može i mora opisati samo
jednim elementarnim (atomskim) podatkom.
Pojava atributa je konkretna vrednost koju atribut uzima iz svog
domena da predstavi podatak o određenom entitetu.
Neki atributi mogu biti bez vrednosti za neki entitet ili mogu biti
neprimenljivi za konkretne entitete. Tada se za taj entitet kreira NULL
vrednost tog atributa.
Prost atribut je atribut koji se dalje ne može dekomponovati odnosno
ne može doći do razdvojene primene komponenti atributa. Vrednost
prostog atributa je prost podatak.
Složeni atribut je atribut koji se sastoji od niza prostih atributa.
Vrednost složenog atributa je strukturni podatak.
3. Relacija
Relacija predstavlja vezu između entiteta i ona se sastoji o
naziva relacije i od karidinalnosti.
Tipovi relacija:
Jedan prema jedan
1:1
Jedan prema više
1:N
Više prema jedan
N:1
5
Bor, 2010
Seminarski rad Baze
podataka
primer Plavo, Crveno, Zeleno). Skup svih mogućih pojavljivanja
jednog tipa atributa se naziva domen atributa.
Generalizacija i specijalizacij
a. Generalizacija je apstrakcija u
kojoj se skup sličnih tipova objekata pretstavlja opštijim generičkim
tipom (nadtipom). Pod sličnim tipovima objekata ovde se mogu
tretirati tipovi objekata koji imaju jedan broj istih (zajedničkih)
atributa, tipova veza sa drugim objektima i operacija.
2.1 Struktura Proširenog modela objekti-veze
Struktura PMOV predstavlja se
dijagramima objekti-veze
(DOV). U modelu PMOV sistem se opisuje kao skup objekata i njihovih
veza. Objekat u modelu može da predstavlja neki fizički objekat
realnog sistema (konkretan proizvod, konkretnog radnika (Jovan
Jovanović), vremenski trenutak ili period i slično), ili neki koncept
(klasa daktilografije, smer studija i slično).
Koristeći apstrakciju klasifikacije, pojedinačni objekati u sistemu
se klasifikuju u tipove objekata. Tip objekta je opšti predstavnik neke
klase, a svaki pojedinačni objekat predstavlja jedno pojavljivanje
(primerak) datog tipa. Klasa objekata je skup pojavljivanja objekata
datog tipa. Na primer, tip objekata je Radnik, pojavljivanja toga tipa su
Jovan Jovanović, Petar Petrović i drugi, a klasa objekata je RADNIK i
predstavlja skup pojavljivanja tipa Radnik. U modelima podataka
često se ne pravi jasna razlika izmedju tipa i klase objekata. Ako
posmatramo neki skup sličnih objekata tip objekta pretstavlja
intenziju tog skupa (definiciju skupa preko iskazivanja zajedničkih
karakteristika elemenata skupa), a klasa objekata predstavlja
istovremeno i intenziju i ekstenziju toga skupa. (Ekstenzija skupa je
definisanje skupa navodjenjem svih njegovih članova).
7
Bor, 2010
