Baze podataka i informacioni sistemi
S A D R Ž A J
1.0
UVOD
3
2.0
BAZE PODATAKA
4
2.1 Ciljevi baza podataka
5
2.2 Arhitektura baza podataka
6
2.3 Jezici za rad sa bazama podataka
7
2.4 Softverski paketi za rad sa bazama podataka
8
2.5 Relacioni model baza podataka
9
3.0
INFORMACIONI SISTEMI
13
3.1 Komponente informacionih sistema
13
3.2 Vrste informacionih sistema
14
3.3 Uloga informacionih sistema u organizacijama
16
4.0
ZAKLJUČAK
17
5.0
LITERATURA
18
strana 2
Baze podataka i informacioni sistemi
1.0
UVOD
Informacija je uopšteno obavijest, podatak o nečemu, predana novost ili znanje, to
je formalno, kolekcija simbola koji mogu imati određeno značenje
Podatak je sirova činjenica koja predstavlja neku istinu iz stvarnog sveta.
Pojedinačni podaci sami za sebe znače malo ili nemaju neko značenje.
Informacija je interpretacija podatka - pročišćen, organizovan i obrađen podatak u
smislenom kontekstu. Informacija je subjektivnog značenja, u kontekstu primaoca, a
znanje se gradi na temelju novih informacija koje se nadovezuju na postojeće znanje.
Isti podaci mogu biti različito interpretirani od strane različitih ljudi u zavisnosti od
njihovog znanja.
Sistem je uređeni poredak međuzavisnih komponenti povezanih zajedno prema
nekom planu za postizanje određenog cilja.
strana 3
Baze podataka i informacioni sistemi
2.1 Ciljevi baza podataka
Prihvatajući konstataciju da baze podataka predstavljaju viši nivo rada s podacima u
odnosu na klasične programske jezike, zaključuje se da se taj viši nivo rada ogleda u tome
što tehnologija baza podataka nastoji ( i u velikoj mjeri uspeva ) ispuniti sledeće ciljeve.
Fizička nezavisnost podataka.
Razdvaja se logička definicija baze od njene
stvarne fizičke strukture. To znači, ako se fizička struktura promeni ( na primer, podaci se
prepišu u druge datoteke na drugim diskovima ), to neće zahtevati promene u postojećim
aplikacijama.
Logička nezavisnost podataka.
Razdvaja se globalna logička definicija cele baze
podataka od lokalne logičke definicije za jednu aplikaciju. Drugim rečima, ako se logička
definicija promeni ( npr. uvede se novi zapis ili veza ), to neće zahtevati promene u
postojećim aplikacijama. Lokalna logička definicija obično se svodi na izdvajanje samo
nekih elemenata iz globalne definicije, uz neke jednostavne transformacije tih elemenata.
Fleksibilnost pristupa podacima.
U starijim hijerarhijskim i mrežnim bazama
podataka, staze pristupanja podacima bile su napred definisane, dakle korisnik je mogao
pretraživati podatke jedino onim redosledom koji je bio predviđen u vreme projektovanja i
implementacije baze. Danas se zahteva da korisnik može slobodno pretraživati po
podacima, te po svom nahođenju uspostavljati veze među podacima. Ovom zahtevu zaista
zadovoljavaju jedino relacione baze podataka.
Istovremeni pristup do podataka.
Baza mora omogućiti da veći broj korisnika
istovremeno koristi iste podatke. Pri tom ti korisnici ne smeju ometati jedan drugoga, te
svaki od njih treba imati utisak da sam radi s bazom.
Čuvanje integriteta.
Nastoji se automatski sačuvati korektnost i konsistencija
podataka, i to u situaciji kad postoje greške u aplikacijama, te konfliktne istovreme
neaktivnosti korisnika.
Mogućnost oporavka nakon kvara.
Mora postojati pouzdana zaštita baze u
slučaju kvara hardvera ili grešaka u radu sistemskog softvera.
Zaštita od neovlašćenog korištenja.
Mora postojati mogućnost da se korisnicima
ograniče prava korištenja baze, dakle da se svakom korisniku regulišu ovlaštenja šta on
sme a šta ne sme raditi s podacima.
strana 5
Baze podataka i informacioni sistemi
Zadovoljavajuća brzina pristupa.
Operacije s podacima moraju se odvijati
dovoljno brzo, u skladu s potrebama određene aplikacije. Na brzinu pristupa može se
uticati odabirom pogodnih fizičkih struktura podataka, te izborom pogodnih algoritama za
pretraživanje.
Mogućnost podešavanja i kontrole.
Velika baza zahteva stalnu brigu: praćenje
performansi, menjanje parametara u fizičkoj strukturi rutinsko pohranjivanje rezervnih
kopija podataka, regulisanje ovlaštenja korisnika. Takođe, svrha baze se vremenom menja, pa
povremeno treba podesiti i logičku strukturu. Ovakvi poslovi moraju se obavljati
centralizovano. Odgovorna osoba zove se administrator baze podataka, kome na
raspolaganju stoje razni alati i pomagala.
2.2 Arhitektura baze podataka
Arhitektura baze podataka strukturirana je od tri ″sloja″ i veza medu slojevima kako je
predstavljeno na Slici 1. Radi se o tri nivoa apstrakcije.
Slika 1 – Arhitektura baze podataka
Fizički nivo odnosi se na fizički prikaz i raspored podataka na jedinicama spoljne
memorije. To je aspekt kojeg vide samo sistemski programeri ( oni koji su razvili DBMS ).
Sam fizički nivo može se dalje podeliti na više pod-nivoa apstrakcije, od sasvim
strana 6
