ZAŠTITA NA RADU PRI IZVOĐENJU GRAĐEVINSKIH
OBJEKATA ISPITNA PITANJA
Nastavnik: prof. Milan Trivunić,dipl.inž.građ.
Asistent: Vladimir Mučenski,dipl.inž.građ.-master
1.
1. Nabrojati faze životnog ciklusa građevinskih projekata
Životni ciklus građevinskih projekata obuhvata:
1. proces iniciranja projekta (pokretanja projekta),
2. proces projektovanja (izrada projektnotehničke dokumentacije)
3. ugovaranje i planiranje (planiranje obima, tehnologije, vremena, rizika,
troškova, kvaliteta, itd.),
4. proces izvršenja (izgradnja),
5. proces nadzora i kontrole (kontrola kvaliteta radova, kontrola kvaliteta procesa
građenja, kontrola realizacije ciljeva, itd.),
6. završni proces (primopredaja i zatvaranje projekta)
7. proces eksploatacije i održavanja (eventualno – BOT projekti – Build, Operate,
Transfer)
2. U kojim fazama realizacije građevinskih projekata je najefikasnije uticati na
zaštitu na radu?
3. Navesti i objasniti osnovne specifičnosti procesa građenja
Veliki broj učesnika
•
korisnici/kupci,
•
investitori
(investitori su često i krajnji korisnici objekta ili usluga),
•
interesni centri bitni za projekat
(mogu direktno ili indirektno uticati na
projekat npr. država, lokalna uprava, nevladine organizacije, konkurenti itd.),
•
top menadžment
(osoba ili tim ljudi koji upravljaju preduzećem angažovanim
na posmatranom projektu),
•
srednji menadžment projekta
(osoba ili tim ljudi iz posmatranog preduzeća
koji upravljaju sa više projekata)
•
menadžer projekta
i članovi projektnog tima (osoba i tim ljudi koji upravljaju
posmatranim projektom),
•
projektanti objekta
,
•
izvođači
(
podizvođači
) radova (fizička ili pravna lica angažovana za
realizaciju posmatranog projekta).
Veliki broj različitih resursa u velikim količinama
•
radna snaga
•
materijal
•
mehanizacija
•
energenti
•
informacije
•
znanje
Velika finansijska ulaganja
•
porodična kuća u proseku košta oko 600 EUR po m2
•
stambeni objekat (višeporodično stanovanje) u proseku košta 600 EUR po m2
•
autoput u proseku košta oko 1.000.000 – 1.500.000 EUR po km u Vojvodini ,
oko 7.500.000 po km u brdovitom predelu pa sve do 15.000.000 po km u klisurama
most na Adi 160.000.000,00 EUR
Veliki obim radova
•
neophodno je realizovati veliki broj aktivnosti, koji je često nepoznat zbog
nepredviđenih radova.
Realizacija radova na otvorenom i u specifičnim prostorima
•
veoma velike visine
•
velike dubine
•
prostori pod pritiskom
•
prostori bez osvetljenja
•
prostori bez prirodnog provetravanja, itd
U istraživanju sprovedenom u Kanadi u periodu od 1988. godine do 1993.
godine utvrđeni su slični odnosi kao i za zemlje Evropske Unije i Australiju, tj.
98,9% građevinskih preduzeća zapošljavalo je manje od 50 radnika.
U Srbiji je slična situacija, mikro i mala preduzeća zauzimaju oko 95% sa
zapošljavanjem do 49 radnika.
6. Karakteristike mikro i malih preduzeda sa aspekta zaštite na radu
Ista raspolažu veoma malim budžetima za razvoj i unapređenje proizvodnje
što se konačno odražava i na njihovu sposobnost za unapređenje zaštite na
radu koja ne predstavlja prioritet.
uobičajena je težnja da se uštede procesa građenja prave na račun
zaštite na radu
nedostatak je moguće uočiti i u
lošim praktičnim obukama zaposlenih o
bezbednosti ili odsustvu istih
što je posledica smanjenog budžeta ali i
nedostatka vremena
nedostatak obučenih upravljačkih struktura
(naročito izraženo u mikro i
malim preduzećima) s obzirom da je najčešće vlasnik preduzeća odgovoran
za sve upravljačke akcije, samim tim i akcije koje se odnose na zaštitu na
radu.
vlasnici preduzeća su skloni da oportuno posmatraju rizike
povreda na
radu dolazi do zanemarivanja potencijalnih rizika kojima je potrebno upravljati.
ukoliko se posmatraju mikro i mala preduzeća,
proces kontrole je skoro
onemogućen
što je rezultat velikog broja pravnih lica i malog broja
inspektora.
s obzirom na ređu pojavu povreda u okviru jednog preduzeća,
zbog malog
broja radnika, vlasnici, kao i radnici, imaju pogrešnu percepciju rizika
od
povreda na radu. Stiču utisak da povrede nisu česte jer se retko dešavaju.
2.
7. Objasniti termin „Bezbednost i zdravlje na radu“ prema Zakonu o
bezbednosti i zdravlju na radu
Bezbednost i zdravlje na radu
– obezbeđivanje uslova na radu kojima se u najvećoj
mogućoj meri smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa
radom i uslova koji stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno
blagostanje zaposlenih.
8. Objasniti razliku između radnog mesta i radnog mesta sa povećanim rizikom
prilikom izvođenja građevinskih radova
Radno mesto
– prostor namenjen za obavljanje poslova u kojem zaposleni boravi ili
ima pristup u toku rada.
Radno mesto sa povećanim rizikom
– mesto utvrđeno aktom o proceni rizika na
kome i pored potpuno ili delimično primenjenih mera postoje okolnosti koje mogu da
ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog.
9. Navesti opšte obaveze izvođača radova (poslodavac, preduzeće) prema
Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu
OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA (IZVOĐAČA RADOVA)–
predstavljaju ujedno i prava zaposlenih.
OPŠTE OBAVEZE
Poslodavac je dužan da obezbedi:
1. Bezbedno radno mesto i okolinu bez finansijskog opterećenja zaposlenog
2. Da radni proces bude prilagođen zaposlenom (fizičke i psihičke mogućnosti) i
da radna okolina, sredstva za rad i lična zaštitna oprema ne ugrožavaju
bezbednost i zdravlje zaposlenog
3. Da obezbedi preventivne mere i finansijksa sredstva za njih pre početka
procesa rada, u toku realizacije i posle svake izmene tehnološkog procesa
4. Da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi (za sva radna mesta u radnoj
okolini)
5. Odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu
6. Ne može da uputi zaposlenog na radno mesto na kojem nisu sprovedene
mere za bezbedan rad
7. Obaveštava zaposlene o uvođenju novih tehnologija, novim opasnostima itd.
8. Osposobljava i edukuje zaposlene za bezbeda rad
9. Obezbedi lice za kontrolu opreme za rad i radne okoline
10. Obezbedi lekarske preglede
11. Obezbedi pružanje prve pomoći
12. Zaustavi svaki rad koji predstavlja opasnost
10. Navesti posebne obaveze izvođača radova (poslodavac, preduzeće) prema
Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu
POSEBNE OBAVEZE
1. Poslodavac je dužan da najmanje 8 dana pre početka rada obavesti nadležnu
inspekciju o početku rada i svakoj promeni tehnološkog postupka ukoliko se
menjaju i uslovi rada
2. Ukoliko proces izgradnje ili rekonstrukcije traje duže od 7 dana, dužan je da
izradi elaborat o uređenju gradilišta i isti dostavi inspekciji
3. U slučaju da dva poslodavca (izvođača radova) istovremeno realizuju radove,
dužni su da sarađuju u primeni mera (definišu ugovorom i mora se odrediti lice
za koordinaciju)
4. Sprečavanje pristupa gradilištu
