Fakultet za menadzment

Zajecar

Seminarski rad

BAZE PODATAKA U POSLOVANJU

Predmet:

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Mentor: Student:

Sanja Stojanovic

Jasmina Cvjeticanin S 0918

Sadrzaj:

1.Uvod…………………………………………………………………………………………2

2.Istorija baza podataka………………………………………………………………………..3

3.Teorijske osnove……………………………………………………………………………..5

3.1.Informacioni sistemi…………………………………………………………….................5

3.2.Baze podataka……………………………………………………………………………...5

3.3.Entitet I atribut………………………………………………………………….................6

3.4.Podatak…………………………………………………………………………………….6

3.5.Informacija………………………………………………………………………………...6

3.6.Metapodaci………………………………………………………………………………...6

3.7.T-Stablo…………………………………………………………………………................7

4.Sistem za upravljanje bazama podataka-SUBP (Data Base Management System-
DBMS)………………………………………………………………………………………...7

5.Modeli baza podataka……………………………………………………………………….9

5.1.Hijerarhijski model……………………………………………………………………….10

5.2.Mrezni model…………………………………………………………………………….10

5.3.Relacioni model………………………………………………………………….............11

5.4.Objektni model…………………………………………………………………………..12

6.SQL………………………………………………………………………………………...13

7.Baze podataka u organizacijama...........................................................................................13

7.1.Enterprise resource planning (ERP) sistem........................................................................15

7.2.Skladista podataka (data werehouses)...............................................................................16

7.3.Baze podataka odeljenja (sektora) u organizaciji...............................................................18

7.4.Baze podataka radnih grupa (timova)................................................................................19

8.Zakljucak...............................................................................................................................20

prethodno navedenog, osnovni koncept baza podataka je koncept različitih pogleda na
podatke.

2.Istorija razvoja baze podataka

Nastanak baza podataka se vezuje za  Herman-a  Holerith-a koji je 1884.  godine  prijavio
patent  –  sistem  za  automatsku  obradu  podataka (AOP)  o  popisu  stanovništva  u  SAD.
Podaci na bušenim karticama su ručno ubacivani u uredaj za očitavanje, a obrada podataka
se odnosila na prebrojavanje.  Programiranje  se  svodilo  na  izbor  vrste  prebrojavanja,  a
radilo  se  ručnim  prespajanjem  kontakata.  Dotadašnja  obrada  podataka popisa trajala je
10-tak godina, a sa Holerith-ovim izumom vreme obrade bilo je smanjeno na šest nedelja.
Herman Hollerith  je osmislio ideju po kojoj se svaki stanovnik SAD predstavlja nizom od 80
karaktera  –  ime, godište  itd.  popunjenih  praznim  prostorima  da  bi  se  za  sva  imena
obezbedila  ista  duzina,  tako  da  baza  podataka  bude  „poravnata“.  On  je uspeo da proda
koncept svoje mašine i bušene kartice koje su sluzile za čuvanje podataka u statističkom
birou   SAD.   Tako   je   popis   stanovništva   iz   1890.   godine   bio   prva   automatizovana   baza
podataka, koja se u suštini sastojala  od  hiljada  kutija  punih  bušenih  kartica.  Od  Holerith-
ove kompanije nastao je današnji IBM.Nakon  Drugog  svetskog  rata,  u  kompanijama  i
vladinim   institucijama počeli su se pojavljivati prvi elektronski računari. Oni su se često
koristili upravo  za  jednostavne  linearne  baze  podataka,  najčešće  za računovodstvo. Ipak,
vrlo brzo, bogati kupci su počeli da zahtevaju više od  njihovih  ekstremno  skupih  mašina.
Sve  je  to  vodilo  do  ranih  baza podataka.  Zanimljivo,  ove  rane  aplikacije  su  nastavile
da  koriste Hollerith-ove  bušene  kartice,  neznatno  modifikovane  u  odnosu  na originalni
dizajn.   Nefleksibilnost   polja   iste   duzine,   baze   podataka pokretane   80   kolonskim
bušenim  karticama,  učinile  su  rane  računare metom napada i šala i potpunom misterijom
za običnog čoveka.Većina  prvobitnih  baza  podataka  se  odnosila  na  specifične  programe
napisane  za  specifične  baze  podataka.  Za  razliku  od  modernih  sistema koji mogu biti
primenjeni na potpuno različite baze podataka, ovi sistemi su  bili  usko  povezani  za  bazu
podataka   da   bi   osigurali   brzinu   na   uštrb fleksibilnosti.   Sistemi   upravljanja   bazama
podataka  su  se  prvi  put pojavili  tokom  1960-tih  godina  i  nastavili  su  da  se  razvijaju
tokom sledećih   decenija.   U   većini   slučajeva,   period   uvodenja   je   dugo   trajao, skoro
deceniju  pre  navedene  godine  početka  upotrebe.  Na  primer, relacioni  model  je  prvi  put
definisan  od  strane  E.F.Codd  u  tekstu objavljenom  1970  godine.  Medutim,  relacioni
model nije bio široko prihvaćen sve do 1980-tih godina.

Slika 1.

Masina za automatsku obradu podataka

1960-te

Sistemi zasnovani na datotekama su imali dominantnu ulogu, ali i pored toga prvi sistemi za
upravljanjem bazom podataka su uvedeni u ovoj deceniji. Najpre su se koristili samo kod
velikih projekata, kao sto je bio projekat sletanja Apollo-a na Mesec. Takodje prvi koraci ka
standardizaciji preduzeti su u ovoj deceniji , formiranjem DTB Grupa (Data Base Task
Group) .

1970-te

Tokom   ove   decenije,   upotreba     sistema   za   upravljanje   bazom   podataka   je   postajala
komercijalna   stvarnost.   Hijerarhijski   i   mreţni   sistemi   za upravljanje   podacima   su
uvedeni,   velikim   delom   zbog   potrebe   za sistemom koji će moći da upravlja sloţenim
strukturama podataka, kao što su računi  fabrika pri nabavci sirovina, kojima je bilo izuzetno
teško upravljati   preko   konvencionalnih   metoda.   Ovi   modeli   se   i   suštinski smatraju
prvom  generacijom  sistema  za  upravljanje  bazom  podataka. Oba pristupa su se široko
primenjivala, zapravo, mnogi od tih sistema su u upotrebi i danas. Pa ipak, imali su nekoliko
velikih   nedostataka   kao   sto   je   na   primer   tezak   pristup   podacima   Za   pristup   i
najjednostavnijim podacima bili su potrebni izuzetno sloţeni programi.Veoma   ograničena
nezavisnost   podataka,   tako   da   se   programi nisu mogli izolovati od promena u formatu
podataka.Nije postojala nijedna široko prihvaćena teorijska podloga za bilo koji od ovih
modela, za razliku od relacionog modela podataka.

1980-te

Relacioni model je doživeo široku komercijalnu upotrebu u poslovnom svetu. Sa relacionim
modelom svi podaci su predstavljeni u formi tabele. Relativno jednostavan programski jezik
četvrte generacije, nazvan SQL, korišćen je za dobijanje informacija. Ovim modelom je
obezbedjen jednostavan pristup podacima i onim ljudima koji nisu bili programeri. Ovaj
model je takodje imao pogodnost za klijent/server obradu, paralelni prenos podataka i
upotrebu grafičkog korisničkog interfejsa (GUI).

1990-te

Razvoj računarskih mreža i klijent/server obrada kao i pojava multimedijalnih podataka
(grafika, zvuk, slika i video zapis) postali su uobičajna stvar devedesetih. Samim tim što su
podaci postali sve složeniji moralo je da se pronadje novo rešenje za sisteme baza podataka.
Tako su nastali sistemi koji su okrenuti ka objektu, i oni se smatraju trećom generacijom.

2000-te

U   ovoj   deceniji   se   javljaju   novi   pravci   za   razvoj   sistema   za   baze   podataka,   kao   što   je
mogućnost   upravljanja   sve   složenijim   tipovima   podataka.   Ovi   tipovi   uključuju   i
multidimenzionalne   podatke,   koji   su   već   dobili   na   važnosti   u   aplikacijama   skladištenja
podataka,decentralizovane   baze   podataka,primena   veštačke   inteligencije   olaksava   pristup
podacima i neobučenim korisnicima,razvoj novih tehnika i algoritama za analizu podataka –
analiza skladišta podataka I zaštita podataka.

Danas

Danas baze podataka imaju izuzetno široku primenu, jer ih karakteriše visok stepen
pouzdanosti i lako funkcionisanje. U zavisnosti od vrste baze podataka, zavisiće i prikaz
podataka u njoj, ali i način njenog korišćenja.

Skup usluga koje omogućavaju korisniku da na

adekvatan način koristi određenu bazu podataka je I dalje Sistem Za Upravljanje Bazom

Baza podataka je organizovana kolekcija podataka iste vrste koja se jednostavno moze
pregledati,sortirati,istrazivati I menjati,Baze podataka mogu da skladište informacije o
osobama, proizvodima, porudžbinama ili bilo čemu drugom..

Jedna od mogućih definicija baze podataka glasi da je to zbirka zapisa skladistenih u racunaru
na takav nacin da joj se kompjuterski program može obratiti prilikom odgovaranja na
problem. Svaki se zapis za bolji povratak i razvrstavanje obično prepoznaje kao skup
elemenata (činjenica) podataka. Predmeti vraćeni u odgovoru na upitnike postaju informacije
koje se mogu koristiti za stvaranje odluka koje bi inače mogle biti mnogo teže ili nemoguće
za stvaranje.

3.3.Entitet I atribut

Entitet je objekat posmatranja, proces ili događaj značajan sa određenog stanovišta (osoba,
auto, kuća, grad, država, molekul, hemiski proces, kretanje automobila…). Svaki entitet ima
različita svojstva ili

atribute

koji predstavljaju parametre koji se mogu pratiti.Entitet je u

sustini objekat o kome se prikupljaju, memorisu, obradjuju I prezentuju informacije,a atribut
opisuje entitet Svaki entitet može imati više atributa. Na primer ljudi imaju imena I
adrese,godiste.

Skup entiteta karakteriše se skupom atributa.

Tabela 1. (Tabelarni prikaz entiteta i atributa)

Entitet

Atributi

Zorica Rankovic

21.01.1990.

Bezanijska 7,Zemun

Petar Savic

09.06.1988.

Marije Bursac 9,Beograd

Nikola Zaric

12.12.2001.

Prvomajska 14,Zemun

3.4.Podatak

Podaci su registrovane činjenice. Podatak je u sustini sirova cinjenica takva kakva jeste-
neobradjena informacija.

To je činjenica o nekom segmentu realnog sveta koju treba čuvati u

elektronskom obliku na duži vremenski period i koja ima značenje za korisnike baze
podataka. Podatak sam po sebi nema znacenje,vec poprima znacenje tek kada se interpretira
nekom vrstom sistema za obradu podataka. Racunar vrsi obradu prema zadatom programu,te
se kao rezultat njegove obrade dobijaju-informacije.

Podaci mogu biti: tekstualni, numerički, grafički, zvučni. Podaci u bazi se dele na: ulazne
(opisuju transakcije),izlazne (odnose se na poruke i izveštaje) I radne (obuhvataju i ulazne i
izlazne podatke).

U bazi podataka nekog prodavca,podaci bi bili ime kupca ili adresa ili broj telefona
kupca.Ovakav tip podatka se zove

struktuirani podatak

. Struktuirani podaci su uglavnom

brojevi,datumi I vreme. Danasnje baze podataka pored struktuiranih sadrze I druge vrste
podataka kao sto su razna dokumenta,mape,fotografije,zvuk,pa cak I video zapis. Na primer,u
bazi podataka nekog prodavca,mogla bi se naci I slika kupca. Ovakav tip podatka se naziva

nestruktuirani ili multimedijalni podatak

. Cesto se u okviru jedne baze mogu naci

kombinovani struktuirani I nestruktuirani podaci kako bi se stvorilo multimedijalno
okruzenje. Na primer,automehanicarska radnja moze kombinovati struktuirane podatke (opis
klijenta I njegovog automobila) I nestruktuirane (slika automobile I skenirana kopija
osiguranja).